Znakovni jezik
Čitaj mi
Sa ciljem kontinuirane edukacije i informisanja zaposlenih u nadležnim institucijama u odgovoru na nasilje u porodici, Ministarstvo pravde je tokom juna 2021.godine organizovalo seriju stručnih sastanaka na kojima je razmatrana zloupotreba vatrenog oružja za vršenje nasilja u porodici i predstavljeni nalazi najnovijih istraživanja u vezi sa ovim problemom.
U saradnji sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji, stručni sastanci održani su u Novom Sadu, Beogradu, Kragujevcu i Nišu. Skupovima je prisustvovalo 186 predstavnika/ca pravosudnih organa, policije, kao i zaposlenih u centrima za socijalni rad, pre svega onih koji učestvuju u radu grupa za koordinaciju i saradnju.
Obraćajući se prisutnima u Novom Sadu, Beogradu, Kragujevcu i Nišu državna sekretarka u Ministarstvu pravde Bojana Šćepanović posebno je istakla opasnost koju pristup oružju predstavlja u kontekstu nasilja u porodici i u partnerskim odnosima. Podsetila je da je Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici uvedena obaveza institucija da vrše procenu rizika da li je žrtva u neposrednoj opasnosti od nasilja, a posedovanje oružja jedan je od rizika koje taj zakon prepoznaje. Dodala je da korišćenje vatrenog oružja za nasilje u porodici ne predstavlja samo opasnost od nastajanja najtežih posledica, uključujući i ubistvo, već i ozbiljnu prepreku za žrtve da nasilje prijave, ali i narušavanje bezbednosti cele zajednice. Državna sekretarka je zaključila da je važno da nadležne institucije zajedno rade na prevenciji i na proceni rizika od eskalacije i ponavljanja nasilja kako bi se žrtvama obezbedila dugoročna bezbednost, a počinioci adekvatno kaznili.
Na sastancima su predstavljeni glavni nalazi tri istraživanja:
· Malokalibarsko i lako oružje, rodno zasnovano nasilje i nasilje u porodici: analiza normativnog okvira i izazovi u praksi – autorka Gordana Stevanović Govedarica;
· Istraživanje prakse institucija krivičnopravnog sistema u odgovoru na nasilje u porodici počinjeno zloupotrebom ili pretnjom zloupotrebe vatrenog oružja – autorke dr Slobodanka Konstantivnović Vilić, dr Nevena Petrošić, dr Natalija Žinić i dr Kosana Beker; i
· Analiza slučajeva femicida vatrenim oružjem (jun 2017-jun 2020) – autorka Vedrana Lacmanović.
Nalazi potvrđuju činjenicu da većinu žrtava nasilja u porodici u Republici Srbiji čine žene. Podaci takođe pokazuju da zloupotreba oružja nije neutralna pojava i da različito utiče na živote žena i muškaraca, a posebno ugrožava živote žena u kontekstu nasilja u porodici. Zloupotreba vatrenog oružja nije ograničena na nanošenje fizičkih povreda, već obuhvata i vršenje psihičkog i seksualnog nasilja i kontrolu žrtava. Konstatovano je takođe da više naših zakona prepoznaje povezanost zloupotrebe vatrenog oružja i nasilja u porodici, i da se postepeno povećava broj slučajeva koji su prijavljeni institucijama. Zato je, kako je zaključeno, važno preduzeti mere koje doprinose tome da se rizik od zloupotrebe vatrenog oružja pravovremeno prepozna i da se spreči svaka mogućnost korišćena oružja za nasilje u porodici, te da se kontinuirano gradi svest o opasnostima zloupotrebe vatrenog oružja i neprihvatljivosti nasilja u porodici.
Učesnici stručnih sastanaka diskutovali su o konkretnoj praksi u odgovoru na vršenje nasilja vatrenim oružjem, kao i o preprekama sa kojima se susreću u zaštiti žrtava i sankcionisanju učinioca nasilja. Ministarstvo pravde nastaviće da organizuje edukacije za zaposlene u nadležnim institucijama, kako bi se što konkretnije odgovorilo na izazove u praksi u suzbijanju svih oblika nasilja u porodici.
