KUTAK ZA PODRŠKU
Šta se dešava kada prijavim nasilje?
Nasilje u porodici i rodno zasnovano nasilje se mogu zaustaviti. Prvi korak ka tome je da se nasilje prijavi. Pogledajte šta možete da očekujete nakon što se nasilje prijavi nadležnim institucijama.
Šta se dešava kada pozovem 192?
Detaljno uputstvo za prijavu nasilja
Rodno zasnovano nasilje i nasilje u porodici je kršenje ljudskih prava I dostojanstva žena i devojčica, kao I članova porodice. Nasilje u porodici, ali I drugi oblici rodno zasnovanog nasilja predstavljaju krivično delo. Nasilje u porodici može biti fizičko povređivanje, ali i pisihičko, seksualno, ekonomsko nasilje, kontrolisanje, izolacija i proganjanje. Koga nazvati kada se dešava nasilje ili kada osećate pretnju od istog? Koje su informacije koje treba da date nadležnom policijskom službeniku? Kako izgleda davanje izjave? Šta se dešava nakon što slučaj iz policije bude dostavljen u tužilaštvo? Odgovore na sva ova i mnoga druga pitanja u vezi sa prijavom možete pronaći ovde.
Pitanja i odgovori u vezi sa primenom Zakona o sprečavanju nasilja u porodici
Na koji način će državni organi, posebno službenici u nadležnim službama za prijavu porodičnog nasilja, biti efikasniji prilikom podnošenja prijave za nasilje, i kakve posledice oni mogu da snose, ukoliko neblagovremeno postupe po podnošenju iste?
Efikasnost službenika u prijavljivanju nasilja ogleda se njihovoj mogućnosti da u određenom ponašanju pre svega prepoznaju nasilno ponašanje. Permanentnom edukacijom, koja u našoj zemlji traje već desetak godina unazad i koju su prošli mnogi policiski službenici, radnici centra za socijalni rad, javni tužioci postignut je određen stepen efikasnosti. U cilju efikasnosti u svim osnovnim i višim javnim tužilaštvima u Srbiji postoje određeni zamenici javnog tužioca koji se posebno bave slučajevima nasilja u porodici. Takođe, i u policijskim stanicama postoje policijski službenici zaduženi za bavljenje ovim pitanjima. Time je žrtvama nasilja u porodici dat prioritet u odnosu na druge oštećene u krivičnopravnoj oblasti. U cilju još veće efikasnosti prilikom podnošenja prijava, Zakon o sprečavanju nasilja u porodici predviđa obaveznu saradnja državnih organa, specijalizaciju onih koji postupaju u slučajevima nasilja u porodici i obavezu prijavljivanja nasilja.
S druge strane posledice koje profesionalci mogu snositi za neblagovremeno postupanje se razlikuju u zavisnosti od državnog organa/ustanove. Naime, oni mogu biti kažnjeni u disciplinskom postupku ukoliko se dokaže da je pritužba na njihov rad osnovana. Takođe moguće je podneti i krivičnu prijavu protiv ovih lica nadležnom tužilaštvu u pravcu utvrđivanja postojanja elemenata krivičnih dela Zloupotreba službenog položaja iz čl. 359 KZ ili Nesavestan rad u službi iz čl. 361 KZ.
Kakvi mehanizmi postoje da se lica koja nasilje prijavljuju (žrtve, članovi porodice, prijatelji, komšije…) zaštite od odmazde nasilnika ili osoba bliskih nasilniku?
Jedan od najboljih načina je anonimnost. Važno je ukazati na to da je prijavljivanje nasilja moguće izvršiti i anonimno. Ukoliko se prijavljivanje vrši putem telefona pozivanjem policije, onaj ko prijavljuje ima pravo da na pitanje policijskog službenika izjavi da ne želi da da svoje lične podatke, jer želi da ostane anoniman.
U slučaju ako se prijava dostavlja pismenim putem, a podnosilac želi da ostane anoniman najjednostavnije je da se prijava podnese nadležnom javnom tužilaštvu bez ikakvog potpisa, ostavljanja kontakta i slično.
Kakvi mehanizmi postoje da sankcionišu i izvrše prevenciju lažnog prijavljivanja nasilja?
Represivnost norme. Najpre, važno je ukazati da prevencija lažnog prijavljivanja nasilja nije ni po čemu specifična u odnosu na prevenciju lažnog prijavljivanja bilo kog drugog krivičnog dela. S tim u vezi i „mehanizmi” sankcionisanja se ne razlikuju. Ukoliko neko prijavi određeno lice da je učinilo krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, a zna da to lice nije učinilac tog dela, čini krivično delo Lažno prijavljivanje iz čl. 334 st. 1 KZ i kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine. Ovako visoko zaprećena kazna svakako je vid prevencije zloupotrebe prijavljivanja. Međutim, nužno je napomenuti da lice koje podnosi prijavu treba da je svesno da onaj na koga se prijava odnosi nije učinio krivično delo. To znači da kod onog ko podnosi lažnu prijavu mora postojati određena sigurnost o nevinosti onoga koga prijavljuje, da bi se radilo o ovom krivičnom delu.
S druge strane u slučaju kada nije bilo dovoljno dokaza da potkrepe osnove sumnje da je neko lice izvršilo, na primer, krivično delo Nasilje u porodici iz čl. 194 KZ ili u slučaju kada se prijavljena radnja ne može smatrati bićem krivičnog dela iz člana 194 KZ, jer je na primer reč o nasilju niskog intenziteta koje može biti predmet parničnog postupka za izricanje Mera za zaštitu od nasilja u porodici, ali ne i osnov za vođenje krivičnog postupka, podnosilac takve prijave neće odgovarati za krivično delo lažno prijavljivanje iz čl. 334 KZ. Dakle, ukoliko je podnosilac prijave imao osnova da veruje da je neko lice izvršilo krivično delo i u tom uverenju podnosi prijavu, neće odgovarati za krivično delo iz člana 334 KZ, što znači da je ishod postupka po podnetoj prijavi potpuno irelevantan za krivičnopravnu odgovornost podnosioca prijave.
Šta da žrtva porodičnog nasilja radi, ukoliko postoji nepoverenje u službena lica kojima prijavljuje porodično nasilje? Ili ukoliko postoji opšte nepoverenje u iskrenost nadležnih organa da uopšte postupe?
Nepoverenje u određena lica u sistemu ne može biti i nepoverenje u ceo državni sistem. Državni aparat ima široki spektar delovanja. Nasilje se može prijaviti policiji, centru za socijalni rad ili javnom tužilaštvu, tako da je nemoguće da nepoverenje postoji u odnosu na sve, u okviru svakog od ovih sistema, jer takav stav nema objektivno uporište. Ali, ukoliko je i to slučaj i radi se o generalnom nepoverenju, što je svakako subjektivna kategorija, to je žrtvi nasilja potrebna sveobuhvatnija pravna i psihološka pomoć i podrška u kom slučaju se žrtva može obratiti nekoj nevladinoj organizaciji koja se bavi pružanjem pomoći i podrške žrtvama nasilja i koja će joj pomoći da lakše prođe kroz sistem u cilju adekvatne zaštite od nasilja u porodici.
S druge strane stupanje na snagu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici doprinosi reuspostavljanju poverenja između žrtve nasilja i državnih organa – policije, javnog tužilaštva i centra za socijalni rad. Karika koja zakaže u tom lancu odgovornosti biće osnov provere i utvrđivanja propusta, a potom i sankcionisanja. Zakon o sprečavanju nasilja u porodici predstavlja test za sve zaposlene u policiji, centru za socijalni rad, javnom tužilaštvu i sudu da su žrtva i rešavanje njenog problema, njihov prioritet.
Kako i na koji način žrtva može pratiti tok prijave za porodično nasilje, od datuma podnošenja?
Ukoliko je krivična prijava podneta od strane policije ili nekog drugog državnog organa ili ustanove i ne zahteva dodatno prikupljanje potrebnih obaveštenja, već se odmah preduzimaju dokazne radnje predviđene Zakonikom o krivičnom postupku, žrtva nasilja, kao oštećena u krivičnom postupku, ima pravo da od strane javnog tužioca, bude obaveštena o svim dokaznim radnjama koje se preduzimaju u datom postupku, shodno odredbi člana 300 st. 1 ZKP-a i to posebno nakon što bude ispitana kao svedok – oštećena. Žrtva shodno članu 50 stav 1 tač.4 ima pravo da razmatra spise i razgleda predmete koji služe kao dokaz u prostorijama javnog tužilaštva ili suda. S druge strane ukoliko je prijava nejasna, nerazumljiva, javni tužilac će uputiti zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja policiji. Kada primi izveštaj policije po stavljenom zahtevu javni tužilac će odlučiti da li će i koje dokazne radnje preduzimati ili će pak odbaciti krivičnu prijavu. O svojoj odluci javni tužilac je dužan da obavesti oštećenog – žrtvu nasilja.
Ukoliko žrtva ima saznanje da postoji međusobna poveznost nasilnika, i službenih lica kod kojih se nasilje može prijaviti (nasilnik je u rodbinskim vezama sa službenikom u MUP-u, socijalnim radnikom i sl.), koji mehanizmi postoje da se spreči zloupotreba njihovog položaja u te svrhe?
Ukoliko žrtva ima takvih saznanja, odnosno saznanje da je osoba koja nasilje vrši na neki način povezana sa policijskim službenikom ili radnikom centra za socijalni rad ( komšije, rođaci, prijatelji ) ili u slučajevima kada nasilje vrši policijski službenik ili radnik centra za socijalni rad, krivičnu prijavu je moguće podneti neposredno nadređenoj ustanovi. Primera radi za nadležnu policijsku stanicu – policijskoj upravi kojoj pripada ta policijska stanica uz napomenu da se sumnja u pristrasnost zbog izvesne povezanosti. Ukoliko je već došlo do postupanja, odnosno ukoliko je za povezanost lica koje nasilje vrši i službenog lica saznato nakon postupanja određenog policijskog službenika ili nakon davanja mišljenja određenog radnika centra za socijalni rad, podnosilac prijave može podneti pritužbu na rad policijskog službenika Sektoru unutrašnje kontrole, pismeno ili telefonom, a ukoliko sumnjaju u zloupotrebu, odnosno nesavestan rad radnika centra za socijalni rad pritužba se podnosi Ministarstvu za rad i socijalnu politiku.
Kako postupaju policijski službenici u slučajevima nasilja u porodici?
Po prijemu informacije da se izvršen događaj sa elementima nasilja u porodici ili u partnerskim odnosima, bez izuzetka se upućuju policujski službenici na mesto događaja. Prilikom intervenisanja odmah se razdvaja žrtva od nasilnog člana porodice i razgovor se obavlja u odvojenim prostorijama, vodeći računa o zaštiti učesnika događaja (žrtve, svedoka…) kao i o policijskim službenicima koji postupaju u konkretnom događaju.
O događaju se odmah obavestava dežurna služba i javno tužilaštvo koje rukovodi predistražnim postupkom radi preduzimanja neodložnih krivično pravnih mera, kvalifikacije dela i pružanja zaštite žrtvama.
Vrši se provera da li prijavljeno lice ima oružje u legalnom posedu koje se oduzima, kao i da li je i ranije bilo prijava za nasilje u porodici.
O svakom događaju obaveštava se nadležni Centar za socijalnu zaštitu u čijoj je nadležnosti zbrinjavanje žrtve.
Ukoliko je izvršilac policijski službenik pokreću se postupci za utvrđivanje odgovornosti i oduzimanja službenog oružja.
Problem nasilja u porodici i partnerskim odnosima ne tretira se samo kroz krivično delo Nasilje u porodici iz člana 194 Krivičnog zakonika, već i kroz druga krivična dela koja mogu biti izvršena u okviru porodičo-partnerskih odnosa (Ubistvo,Teško ubistvo, Silovanje, Zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica, Ugrožavanje sigurnosti i druga krivična dela ovog Zakonika).
KUTAK ZA PODRŠKU
Kako biti podrška osobi koja je izložena nasilju?
Za zaustavljanje nasilja nad ženama neophodno je učešće čitavog društva. Podrška drugih članova porodice, prijatelja, šire okoline može biti od presudnog značaja da se nasilje prijavi i da se napusti nasilna veza, odnosno da žrtva dobije adekvatnu zaštitu i pomoć. Na različite načine možemo doprineti da naše okruženje bude mesto gde se nasilje neće tolerisati.
- Ako vam se osoba poveri da proživljava nasilje, prvo što možete da uradite je da joj verujete.
- Podsetite je da je nasilje zabranjeno i da je za nasilje uvek odgovoran nasilnik.
- Slušajte je bez osuđivanja i prebacivanja krivice i uverite je da ima pravo na život bez nasilja.
- Ohrabrite je da potraži pomoć i pružite joj potrebne informacije o tome kako i kome može podneti prijavu ili ponudite da nasilje prijavite umesto nje, uz njenu saglasnost.
- Razumite ako osoba nije spremna da o nasilju otvoreno govori ili ga prijavi. Često osobe izložene nasilju na različite načine zavise od nasilnika ili nemaju dovoljno poverenja u institucije. Važno je da i u tom slučaju uverite osobu da će imati podršku u trenutku odluke da učini sledeći korak i nasilje prijavi.
- Ukoliko primetite nasilje u svom okruženju možete jasno staviti do znanja ljudima u okolini da je takvo ponašanje nedopustivo, možete na vidno mesto istaći informacije o problemu nasilja u porodici i načinu prijave.
Podaci pokazuju da su učinioci nasilja većinom muškarci a da su žene najčešće žrtve. Kako bi se promovisali nenasilni modeli ponašanja i pokazalo da se nasilje ne sme tolerisati važno je da i muškarci učestvuju u sprečavanju nasilja.
Muškarci mogu biti:
- saveznici i podrška osobama koje prolaze kroz nasilne situacije,
- primer pre svega svojoj deci i ljudima u svom okruženju u osudi nasilja i nenasilnom ponašanju,
- zagovarači promena tako što će reagovati na izjave kojima se odobrava nasilje u porodici i umanjuje problem nasilja,
- učesnici u akcijama koje su usmerene na prevenciju i suzbijanje nasilja nad ženama.
Svi u svojoj neposrednoj okolini možemo razgovorom o ovoj temi uticati na to da se o ozbiljnim posledicama nasilja u porodici više zna. Stvaranjem okruženja u kome se nasilje ne toleriše pomažemo u ohrabrivanju žrtava da nasilje prijave, te pokazujemo da je nasilje nedopustivo i kažnjivo ponašanje.
Više informacija o problemu nasilja potražite u Korisnim materijalima ili odeljku Preuzmi.
Mapa usluga
Usluge po gradu/opštini
Izaberite odgovarajući grad/opštinu kako biste videli dostupne institucije, organizacije i usluge za pomoć i podršku od nasilja i njihove kontakt podatke. Ne zaboravite, bez obzira u kom delu Srbije se nalazite, ukoliko ste izloženi nasilju u porodici ili rodno-zasnovanom nasilju, ukoliko smatrate da ste u opasnosti da doživite nasilje ili ste prepoznali nasilje u vašoj okolini, uvek možete pozvati policiju na broj 192.
Policija – Prijava nasilja u porodici: 0800-100-006
Nacionalni SOS broj za žene sa iskustvom nasilja: 0800-222-003
Nacionalna dečija linija – savetodavna podrška decu 116111 (24/7)
Registar pružalaca besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške