Ефикасност службеника у пријављивању насиља огледа се у њиховој могућности да у одређеном понашању пре свега препознају насилно понашање. Перманентном едукацијом, која у нашој земљи траје већ десетак година уназад и коју су прошли многи политички службеници, радници центра за социјални рад, јавни тужиоци постигнут је одређен степен ефикасности. У циљу ефикасности у свим основним и вишим јавним тужилаштвима у Србији постоје одређени заменици јавног тужиоца који се посебно баве случајевима насиља у породици. Такође, иу полицијским станицама постоје полицијски службеници задужени за бављење овим питањима. Тиме је жртвама насиља у породици дат приоритет у односу на друге оштећене у кривичноправној области. У циљу још веће ефикасности приликом подношења пријаве, Закон о спречавању насиља у породици предвиђа обавезну сарадњу државних органа, специјализацију оних који поступају у случајевима насиља у породици и обавезу пријављивања насиља.

С друге стране последице које професионалци могу сносити за неблаговремено поступање се разликују у зависности од државног органа/установе. Наиме, они могу бити кажњени у дисциплинском поступку уколико се докаже да је притужба на њихов рад основана. Такође је могуће поднети и кривичну пријаву против ових лица надлежном тужилаштву у правцу утврђивања постојања елемената кривичних дела Злоупотреба службеног положаја из чл. 359 КЗ или Несавестан рад у служби из чл. 361 КЗ.

Један од најбољих начина је анонимност. Важно је указати на то да је пријављивање насиља могуће извршити и анонимно. Уколико се пријављивање врши путем телефона позивањем полиције, онај ко пријављује има право да на питање полицијског службеника изјави да не жели да своје личне податке, јер жели да остане анониман.

У случају ако се пријава доставља писменим путем, подносилац жели да остане анониман најједноставније је да се пријава поднесе надлежном јавном тужилаштву без икаквог потписа, остављања контакта и слично.

Репресивност норме. Најпре важно је указати да превенција лажног пријављивања насиља није ни по чему специфична у односу на превенцију лажног пријављивања било ког другог кривичног дела. С тим у вези и „механизми” санкционисања се не разликују. Уколико неко пријави одређено лице да је учинило кривично дело за које се гони на службеној дужности, а зна да то лице није учинило тог дела, чини кривично дело Лажно пријављивање из чл. 334 ст. 1 КЗ и казниће се затвором од три месеца до три године. Овако високо запрећена казна свакако је вид превенције злоупотребе пријављивања. Међутим, нужно је напоменути да лице које подноси пријаву треба да је свесно да онај на кога се пријава односи није учинио кривично дело. То значи да код онога ко подноси лажну пријаву мора постојати одређена сигурност о невиности онога кога пријављује, да би се радило о овом кривичном делу.

С друге стране у случају када није било довољно доказа да поткрепе основе сумње да је неко лице извршио, на пример, кривично дело Насиље у породици из чл. 194 КЗ или у случају када се пријављена радња не може сматрати бићем кривичног дела из члана 194 КЗ, јер је на пример реч о насиљу ниског интензитета које може бити предмет парничног поступка за изрицање Мера за заштиту од насиља у породици, али не и основ за вођење кривичног поступка, подносилац такве пријаве неће одговарати за кривично дело лажно пријављивање из чл. 334 КЗ. Дакле, уколико је подносилац пријаве имао основу да верује да је неко лице извршио кривично дело иу том уверењу подноси пријаву, неће одговарати за кривично дело из члана 334 КЗ, што значи да је исход поступка по поднетој пријави потпуно ирелевантан за кривичноправну одговорност подносиоца пријаве.

Неповерење у одређена лица у систему не може бити и неповерење у цео државни систем. Државни апарат има широк спектар деловања. Насиље се може пријавити полицији, центру за социјални рад или јавном тужилаштву, тако да је немогуће да неповерење постоји у односу на све, у оквиру сваког од ових система, јер такав став нема објективно упориште. Али, уколико је и то случај и ради се о општем неповерењу, што је свакако субјективна категорија, да је жртва насиља потребна свеобухватна правна и психолошка помоћ и подршка у ком случају жртва може да се обрати некој невладиној организацији која се бави пружањем помоћи и подршке жртвама. насиља и која ће јој помоћи да лакше прође кроз систем у циљу адекватне заштите од насиља у породици.

С друге стране ступање на снагу Закона о спречавању насиља у породици доприноси поновном успостављању поверења између жртава насиља и државних органа – полиције, јавног тужилаштва и центра за социјални рад. Карика која заказује у том ланцу одговорности биће основ провере и утврђивања пропуста, а потом и санкционисања. Закон о спречавању насиља у породици представља тест за све запослене у полицији, центру за социјални рад, јавном тужилаштву и суду да су жртва и решавање њеног проблема, њихов приоритет.

Уколико је кривична пријава поднета од стране полиције или неког другог државног органа или установе и не захтева додатно прикупљање потребних обавештења, већ се одмах предузимају доказне радње предвиђене Закоником о кривичном поступку, жртва насиља, као оштећена у кривичном поступку, има право од стране јавног јавног мњења. тужиоца, буде обавештена о свим доказним радњама које се предузимају у датом поступку, сходно одредби члана 300 ст. 1 ЗКП-а и то посебно након што буде испитана као сведок – оштећена. Жртва сходно члану 50 став 1 тач.4 има право да разматра списе и разгледе предмета који служе као доказ у просторијама јавног тужилаштва или суда. С друге стране уколико је пријава нејасна, неразумљива, јавни тужилац ће упутити захтев за прикупљање потребних обавештења полиције. Када прими извештај полиције по стављеном захтеву јавни тужилац ће одлучити да ли ће и које доказне радње предузимати или ће пак одбацити кривичну пријаву. О својој одлуци јавни тужилац је дужан да обавести оштећеног – жртву насиља.

Уколико жртва има таквих сазнања, односно сазнање да је особа која насиље врши на неки начин повезана са полицијским службеником или радником центра за социјални рад ( комшије, рођаци, пријатељи ) или у случајевима када насиље врши полицијски службеник или радник центра за социјални рад, кривичну пријаву је могуће поднети непосредно надређеној установи. Примера ради за надлежну полицијску станицу – полицијску управу којој припада полицијска станица уз напомену да се сумња у пристрасност због извесне повезаности. Уколико је већ дошло до поступања, односно уколико је за повезаност лица које врши насиље и службеног лица сазнато након поступања одређеног полицијског службеника или након давања мишљења одређеног радника центра за социјални рад, подносилац пријаве може поднети притужбу на рад полицијског службеника Сектору унутрашње контроле, писмено. или телефоном, а уколико сумњају у злоупотребу, односно несавестан рад радника центра за социјални рад притужба се подноси Министарству за рад и социјалну политику.

По пријему информација да се извршен догађај са елементима насиља у породици или у партнерским односима, без изузетка се упућују полицијски службеници на место догађаја. Приликом интервенисања одмах се раздваја жртва од насилног члана породице и разговор се обавља у одвојеним просторијама, водећи рачуна о заштити учесника догађаја (жртве, сведока…) као ио полицијским службеницима који поступају у конкретном догађају.

О догађају се одмах обавестава дежурна служба и јавно тужилаштво које руководи предистражним поступком ради предузимања неодложних кривичноправних мера, квалификације дела и пружања заштите жртвама.

Врши се провера да ли пријављено лице има оружје у легалном поседу које се одузима, као и да ли је и раније било пријава за насиље у породици.

О сваком догађају обавештава се надлежни Центар за социјалну заштиту у чијој је надлежности збрињавање жртава.

Уколико је извршилац полицијски службеник покрећу се поступци за утврђивање одговорности и преузимања службеног оружја.

Проблем насиља у породици и партнерским односима не третира се само кроз кривично дело Насиље у породици из члана 194 Кривичног законика, већ и кроз друга кривична дела која могу бити извршена у оквиру породично-партнерских односа (Убиство,Тешко убиство, Силовање, Запуштање и злостављање). малолетног лица, Угрожавање сигурности и друга кривична дела овог Законика).