Детаљно упутство за пријаву насиља

Насиље у породици је кривично дело, а према Закону о спречавању насиља у породици (чл.3) насиље у породици је акт физичког, сексуалног, психичког или економског насиља.

Више информација о проблему насиља у породици и родно-заснованом насиљу према женама можете пронаћи у Корисним материјалима .

Пријављивање насиља

Када пријавите насиље надлежни полицајци, тужилаштво и центар за социјални рад ће радити на томе да вас заштите, пре свега од непосредне опасности, а потом и од будућег насиља или претњи насиљем. У полицији, центрима за социјални рад и тужилаштву, раде професионалци који су обучени за поступање у случајевима насиља.

Позивање полиције

• У случају када се насиље догађа и када сте у непосредној опасности најчешће се позива полиција на број 192.
• Када позовете полицију треба да наведете своје име и презиме, име и презиме учиниоца насиља.
• Требало би да им дате адресу где се десило насиље или дешава.
• Требало би да објасните шта се десило, да кажете да ли је било претњи, повреда и/или коришћења оружја.
• Уколико сте и раније пријавили насиље, кажите надлежнима.
• Такође, нагласите ако су већ изрицане мере заштите, или ако починилац насиља крши мере.
• Већина жена које пријаве насиље су у шоку, уплашене, збуњене и не могу да се сете свих детаља. Немојте да се оптерећујете тиме, увек ћете моћи да допуните пријаву додатним информацијама у тужилаштву.
• Све време у току разговора водите рачуна о вашој безбедности, то је најбитније.

Интервенција полиције на лицу места

• Након што прими позив, полиција је у обавези да изађе на лице места, заустави насиље и заштити вас.
• Полиција на лицу места је дужна да одмах обавести надлежног полицијског службеника о сваком насиљу у породици.
• Полицајац ће вам поставити питања о претходним случајевима насиља, о томе да ли су учиниоцу насиља изрицане мере ио томе да ли су деца била изложена насиљу.
• Приликом интервенисања одмах се раздваја жртва од насилног члана породице и разговор се обавља у одвојеним просторијама.
• Приликом интервенције полицајци ће узети изјаву и од учиниоца насиља и других чланова породице или сведока догађаја.
• Описаће или снимити повреде и простор у коме се десило насиље. Ако сте повређени, полицајац ће позвати хитну помоћ.
• Уколико процене да је неопходно, надлежни ће позвати Центар за социјални рад.
• Ако постоје сумње да је насилник ментално болестан или под дејством психоактивних супстанци превешће га у здравствену установу.
• Полицијска патрола има право да сама или на захтев надлежног полицијског службеника, доведе могућег учиниоца насиља у полицијску станицу, где може бити задржана до осам сати.

Даље поступање надлежних органа према ЗСНП

• Надлежни полицијски службеник ће проценити ризик непосредне опасности од насиља у породици након чега може да изрекне хитну меру, односно да у наредних 48 сати удаљи учиниоца насиља из стана куће и да изрекне забрану прилажења, у зависности од тога да ли живите у истом стању или не.  Ви немате обавезу изјашњавања о овој мери.
• Надлежни полицијски службеник потом обавештава јавног тужиоца о наређењу за хитне мере.
• Јавни тужилац може да предложи продужење хитне мере на још 30 дана и достави предлог суду.
• Суд може одлучити да продужи или да не продужи хитне мере за 30 дана.
• О одлуци суда вас обавештава полиција.
• Учинилац насиља има право на жалбу на одлуку суда у року од три дана. О жалби одлучује виши суд у року од 12 сати од пријема жалбе. На одлуку суда може да се жали и тужилац.
• Хитне мере и продужене хитне мере могу бити изречене иу односу на децу.
• Ако учинилац насиља прекрши хитне мере то треба пријавити полицији. Полиција ће поднети прекршајну пријаву, а прекршајни суд може казнити учиниоца казненог затвора до 60 дана.

Разматрање случаја на састанку Групе за координацију и сарадњу

• Сваки пријављени случај насиља у породици се разматра на састанку Групе за координацију и сарадњу, коју чине представник тужилаштва, полиције и центра за социјални рад. На састанку се планирају мере заштите и подршке које одговарају вашој ситуацији. Имате право да присуствујете састанку, али ако не можете и не желите, надлежни из Центра за социјални рад ће разговарати са вама и пренети ваше мишљење Групи.
• На састанку Групе доноси се индивидуални план заштите и подршке који треба да заустави и спречи насиље. План садржи конкретне мере, ко је задужен за њихово извршење и рокове.
• Уколико не желите да учествујете или одустанете од учешћа у поступцима пред институцијама, та ваша одлука ће бити поштована, али неће утицати на поступање институција у том поступку, јер су они дужни да поступају по службеној дужности.

Пријава насиља другим органима

• Ако сте доживели насиље, поред полиције насиље можете пријавити и јавном тужилаштву, центру за социјални рад и здравственој установи.
• Насиље може пријавити и члан ваше породице, пријатељ, комшија и било које друго лице.
• Насиље се може пријавити лично, у просторијама институције, телефоном, писмено, путем поште, као и путем имејла.
• Приликом пријављивања, можете се представити или остати анонимни – у сваком случају пријава ће бити разматрана.
• У случају ако се пријава доставља писменим путем, а подносилац жели да остане анониман најједноставније је да се пријава поднесе надлежном јавном тужилаштву без икаквог потписа, остављања контакта и слично.
• Без обзира на то да ли сте пријаву за насиље поднели једном или више пута, институције су дужне да поступају по свакој пријави.

Уколико нисте спремни да се обратите надлежној институцији

• За добијање информација или потребе за емотивном подршком, можете анонимно позвати СОС телефон. Позивањем СОС телефона искуство насиља остаје поверљиво и не пријављује се, осим уколико не желите, као иу ситуацијама ваше животне угрожености.

Погледајте Мапу услуге да проверите којим институцијама и организацијама можете да се обратите за помоћ у свом граду/општини.