Смернице за одговорно медијско извештавање
Медији су важан савезник у борби против насиља у породици и родно заснованог насиља према женама. Професионалним извештавањем о овим сложеним друштвеним проблемима новинари и новинарке могу променити однос друштва према насиљу, подстицати неприхватање насилног понашања, али и охрабрити жртве да пријаве насилнике. С друге стране сензационалистичко и стереотипно извештавање може довести до ретрауматизације и секундарне виктимизације и може да обесхрабри жртве које планирају да обелодане искуство насиља.
Анализа медијског извештавања у 2019. Години групе Новинарке против насиља према женама показала је следеће:
- 78% анализираних објава своди се на праћење конкретних случајева, када се насиље већ десило,
- 22% објава бавило се феноменом насиља према женама из едукативног угла,
- само 17% медијских објава испуњавало је едукативну функцију, пружајући опис феномена, превенције, начина заштите и подршке,
- 13% медијских објава пружало је информацију о неједнаким односима моћи и неравноправности мушкараца и жена као узроку насиља према женама.
По питању извештавања о злоупотреби оружја за вршење насиља према женама, медијске објаве карактеришу следеће ( према анализи групе Новинарке против насиља ):
- 98% свих анализираних објава биле су о конкретним случајевима злоупотребе оружја,
- мање од 2% објава бавило се проблемом злоупотребе ватреног оружја као феноменом,
- 45% медијских објава садржала је сензационалистичке или стереотипне фразе,
- 49% медијских објава садржала је детаље чина убиства који су можда релевантни за суд, али за које се не види интерес јавности да их зна.
Новинари и новинарке професионалним извештавањем могу бити велика подршка:
- у процесу изласка из насилног односа,
- информисању жена о институцијама и организацијама којима могу да се обрате,
- рушењу предрасуда о насиљу у породици или парнерском односу,
- јачању свести јавности о неприхватљивости насиља и поступању институција.
Како би новинари и новинарке који извештавају о овом сложеном проблему испунили своје важне информативне и едукативне улоге, подсећамо на смернице етичког извештавања о насиљу над женама.
Бирати наслов
Многи наслови о насиљу над женама и насиљу у породици садрже сензационалистичке термине, попут „језиво”, „шокантно” и „брутално”. С обзиром на то да многи читаоци не иду даље од наслова када читају текст, наслов би требало да буде информативан и да пружа увид у проблематику насиља.
Заштитити идентитете
Треба избегавати откривање идентитета преживеле/жртве, као и њених чланова породице, радног места или било чега што би могло упутити на идентитет. О овоме је важно посебно водити рачуна приликом извештавања о случају насиља у малим местима где и најмањи индикатор може бити пресудан за познавање идентитета. Не треба откривати ни идентитет насилника, не само због претпоставке невиности, већ и због тога што би и та информација могла довести до откривања идентитета преживеле/жртве. Када се, из неког разлога, обелодањује идентитет преживеле/жртве, неопходно је тражити дозволу за објављивање података.
Не пребацивати одговорност на жртву
Након информација о насиљу, неопходно је избегавати речи попут „јер”, „међутим” и „али”. Овако се одговорност са учиниоца пребацује на жртву. Такође, важно је не правдати учиниоца личним особинама или спољашњим околностима. Насиље је увек избор који је учиниолац направио пре самог чина.
Пажљиво извештавати о поступцима у току
Ако је поступак против учиниоца у току, уколико је могуће, треба се суздржати од извештавања о истом и не узимати изјаве ни од једне ни од друге стране. У случајевима извештавања о кривичним поступцима, уместо фраза попут „наводног насилника”, могу се користити термини из Кривичног законика, као што су „осумњичени”, „окривљени” и „оптужени”.
Користити релевантне изворе информација
Најрелевантнији извори информација у случају насиља над женама и насиља у породици су институције, као што су полиција, тужилаштво и суд. Када год постоји прилика да се од њих добије информација, треба је искористити. За разговор о феномену насиља релевантни су експерти и експерткиње за насиље над женама.
Имати у виду шири проблем
Насиље према женама није изолован инцидент, већ друштвени феномен. У складу са тим, треба о истом извештавати као о манифестацијама историјске неједнакости између мушкараца и жена. Треба имати у виду све облике насиља и њихове специфичности (економско насиље, физичко насиље, сексуално насиље, прогањање и друго) и не релативизовати ниједан од њих.
Користити јавни простор за едукацију
Медији имају обавезу и привилегију да едукују јавност о сразмерама неког проблема, па тако и феномена насиља у породици и насиља према женама. Коришћењем статистичких података, разговорима са експертима и истицањем распрострањености проблема, могуће је едуковати и друштво, али и жртве о проблематици.
Када год за то постоји простор, па и у извештајима о појединачним случајевима, потребно је укључити контакте организација и институција којима је могуће пријавити насиље и од којих жена може затражити подршку. Приказивање „примера добре праксе” у којима су институције реаговале, а жртве насиља у породици заштићене, може бити важан фактор код охрабривања жена да пријаве насилника.
Свеобухватним одговорним приступом извештавању о овој теми медији помажу да жртве буду охрабрене да пријаве насиље, али и утичу на смањење толеранције на насиље у породици и доприносе креирању друштва у ком је оно неприхватљиво.
Више информација о одговорном медијском извештавању о насиљу у породици пронађите у одељку Корисни материјали .
* текст је припремљен на основу Смернице за медијско извештавање о насиљу према женама Групе Новинарке против насиља према женама и Водича за новинарке-насиље у породици Аутономног женског центра .