У протеклом периоду унапређен је рад и поступање надлежних институција у борби против насиља над женама, а убудуће је нужно радити на ширењу свести и континуираној едукацији пре свега по питању процене ризика и избора адекватних мера, изјавила је Горјана Мирчић Чалуковић из Министарства правде на јавном слушању. о спречавању насиља над женама у Народној скупштини Србије.
Јавно слушање организовао је скупштински Одбор за људска и мањинска права и равноправност полова, уз подршку Мисије ОЕБС-а у Србији.
Мирчић Чалуковић је истакла да је Министарство правде и пре почетка примене Закона о спречавању насиља у породици до данас организовала низ радионица за надлежне из тужилаштва, суда, полиције, центара за социјални рад, образовних и здравствених установа, Националне службе за запошљавање, цивилног сектора.
Она је рекла да је на тим радионицама кроз студије случаја указано на нужност заједничког деловања, а податак је и могућност постављања конкретних питања која се тичу примене Закона и поступања у случајевима насиља у породици, на којој је Министарство правде дало одговоре и објавило их на сајту. „Искључи насиље“.
Током новембра 2019. године публикован је и водич „Препоруке за унапређење рада група за координацију и сарадњу“, где су представљени обрасци, начини припреме за састанак групе, дати конкретни примери шта је од релевантних информација потребно да сваки од сталних чланова групе (центар, полиција и тужилац) обезбеди, како би се што боље проценио ризик и планирале адекватне мере за заштиту и подршку жртава.
Говорећи о примени Закона о спречавању насиља у породици, Чалуковић Мирчић је рекла да су се групе за координацију за 29 месеци примене тог закона састале више од 6.000 пута и размотриле више од 119.000 пријављених случајева насиља у породици.
„Од усвајања закона јавни тужиоци су у 41.914 случаја ставили предлог да се производе хитне мере, које је изрекла полиција, а суд је произвео 41.397 хитних мера“, рекла је она и додала да су групе до 31. октобра 2019. године израдиле и 34.347 индивидуалних планова заштите и подршке којима се предвиђају конкретне мере заштите и подршке жртвама усклађене са њеним потребама.