Чланом 25. став 2. Закона о спречавању насиља у породици предвиђено је да група за координацију и сарадњу: …разматра сваки случај насиља у породици који није окончан правоснажном судском одлуком у грађанском или кривичном поступку, случајеве када треба да се пружи заштита и подршка жртвама насиља у породици и жртвама кривичних дела из овог закона, израђује индивидуални план заштите и подршке жртви и предлаже надлежном јавном тужилаштву мере за окончање судских поступака.

Када овај члан доведемо у везу с чланом 4. став 1. ЗСНП-а, где се наводи да се овај закон примењује и на сарадњу у спречавању насиља у породици (чл. 24–27) у кривичним поступцима за кривична дела, јасно је да је група за координацију и сардању дужна да размотри и кривичне пријаве поднете за кривична дела из члана 4. став 1. ЗСНП-а, уколико је жртви неког од тих кривичних дела потребно пружити заштиту и подршку, као и онда када је потребно предложити мере јавном тужилаштву за окончање судског поступка.

Тумачењем члана 4. ЗСНП-а, у делу где се наводи да се закон примењује и на сарадњу… (чл. 24–27) у кривичним поступцима за кривична дела, закључује се да се на жртву кривичних дела из члана 4. став 1. тог закона примењују одредбе које се односе на лица одређена за везу, на групу за координацију и сарадњу, састав те групе и на сарадњу и правилник о сарадњи, ако је тој жртви потребно пружити заштиту и подршку (нигде се у закону не наводи „жртви кривичног дела из члана 4. став 1, ако се може сматрати чланом породице са извршиоцем у смислу члана 3. став 3. закона”).

Законом, дакле, нигде није условљено да се ова кривична дела (на пример, обљуба злоупотребом положаја из члана 181. Кривичног законика или трговина људима) разматрају на састанку групе само ако су извршена између чланова породице (чак и теоријски било би тешко замисливо да се чланови породице нађу у улози извршиоца и оштећене код кривичног дела обљуба злоупотребом положаја).

Напротив, управо овим законом истакнута је основна намера законодавца, а то је пружање заштите и подршке и жртвама тачно одређених кривичних дела, путем мултисекторског приступа. Овакав став је појачан и одредбама из ВИ главе Закона о спречавању насиља у породици (Заштита и подршка жртвама насиља у породици и жртвама кривичних дела одређених овим законом), где се свим тим жртвама даје право на обавештавање (члан 29), право на бесплатну правну помоћ (члан 30) и право да на састанку групе за њих буде израђен индивидуални план заштите и подршке (члан 31). Тако се у члану 31. став 1. ЗСНП-а наводи: По пријему процене ризика којом је установљена непосредна опасност од насиља у породици, група за координацију и сарадњу израђује индивидуални план заштите и подршке жртви; у ставу 5. – Индивидуални план заштите и подршке жртви израђује се иза жртве кривичних дела из овог закона. На тај начин, обезбеђено је да се, на пример, према жртви трговине људима приступи мултисекторски ради пружања заштите и подршке.

Да је намера законодавца била да се заштита и подршка пружи само жртвама које се могу сматрати члановима породице са извршиоцем, онда би у члану 4. после речи у кривичним поступцима за кривична дела, било додато ако је реч о лицима из члана 3. став 3. закона. Како то не стоји, ни у овом члану, нити у свим поменутим члановима који се односе на жртве кривичних дела из члана 4, може се закључити да је погрешан став једног дела стручне јавности, који из самог имена закона (Закон о спречавању насиља у породици) извлачи аналогију да се жртвама кривичних дела из члана 4. став 1 може пружити заштита и подршка мултисекторском сарадњом, само и једино ако су у сродству са извршиоцем.

Доследном применом таквог става, овим жртвама не би се могло дати ни право на обавештавање, нити израдити индивидуални план заштите и подршке (њега израђује група), јер жртва није у сродству са извршиоцем (у смислу члана 3. став 3. ЗСНП-а). Оваквим (погрешним) тумачењем девалвира се основни циљ закона, а то је заштита и подршка жртвама насиља у породици (и онда када нису остварена обележја кривичног дела насиље у породици), али и жртвама кривичних дела из чл.4 став 1. (где је поред осталих наведено и кривично дело насиље у породици из чл. 194. КЗа). Дакле, интенција законодавца је била да се групи посебно рањивих жртава (жртвама кривичних дела из чл. 4/1 закона) пружи заштита и подршка путем мултисекторског приступа.

*преузето из збирке Одговори на недоумице и дилеме око примене Закона о спречавању насиља у породици