Шта говоре подаци?

Унапређивањем правног и институционалног оквира у одговору на насиље у породици и родно засновано насиље према женама, Република Србија чини одлучне кораке ка сузбијању овог дела. Подаци који говоре о распрострањености насиља у породици у нашој земљи, о степену пријављивања и њеним карактеристикама, показују потребу да сви друштвени актери, укључујући и медије, буду укључени у смањење толеранције према насиљу а тиме и његово спречавање.

• Према налазима ОЕБС -а, 62% жена доживело је неки облик родно заснованог након свог 15. године
• 42% је доживело сексуално узнемиравање, 22% физичко и/или сексуално насиље у партнерском односу или ван њега, а 11% жена имало је искуство прогањања.
• Само 9% жена које трпе насиље од садашњег партнера и 25% жена које трпе насиље од стране бившег партнера пријавило је насиље полицији.
• 18% оних које су доживеле прогањање и свега 3% жена које су доживеле сексуално узнемиравање пријавило је ово полицији.
• Срамота, економска зависност, страх од освете од стране починиоца и неповерење у службе представљају главне препреке за пријављивање.
• Најчешће помињан извор информација, савета или подршке који жене наводе да су желеле да имају након најтежег случаја физичког и/или сексуалног насиља које је починио њихов партнер, јесте неко са ким би могле да попричају и ко би им могао пружити моралну подршку.

• Резултати Истраживања о мушкарцима и родној равноправности показују да су увреде и понижења најчешћи облици насиља које је, по сопственом признању, примењивала скоро ¹/3 мушкараца према својим партнеркама.
• У ¼ случајева мушкарци су намерно престрашивали своју партнерку.
• Шамарање и бацање предмета на партнерку се догађало у ¹/5 случајева.
• Економско насиље, и то у форми забране запошљавања је веома раширен облик насиља.
• Већина мушкараца је изјавила да ниједну девојку/жену није присилила на сексуални однос (90,5%), а сваки двадесети мушкарац је то учинио једном (5,4%).
• Према изјави мушкараца, најмање заступљено насиље је оно које је и физички најопасније, тј. директно физичко повређивање, као и претња оружјем (одговор „никада“ чуо се у 93,2% случајева).
• Сваки четврти мушкарац који је вршио насиље је вређао партнерку, а сваки пети је претио својој партнерки оружјем.

• Како се наводи у Стратегији за спречавање и борбу против родно заснованог насиља према женама и насиља у породици за период 2021-2025. године, 11.616 догађаја физичког насиља пријављено је полицији у 2020. години, према подацима Министрарства унутрашњих послова.
• Подаци МУП-а показују да су учиниоци насиља у просечно 82% случајева мушкарци. С друге стране, у просечно 70% случајева, жртве насиља су особе женског пола.
• Ово се поклапа и са месечном статистиком  Министарства правде, која показује да су у јулу 2020. године у 94 одсто случајева насиље над женама извршили мушкарци, док су у великој већини случајева (72%) насиље над особом мушког пола такође извршили мушкарци.
• 29.540 хитних мера за спречавање насиља у породици, изрекли су полицијски службеници током 2020. године (према подацима МУП-а наведених у Стратегији за спречавање и борбу против родно засновано насиља према женама). У приближно 70 одсто случајева изречена је мера привремене забране учиниоцу да контактира жртву насиља и прилази јој.
• Према подацима Министарства правде, у периоду јун 2017 – децембар 2020 основна јавна тужилаштва, након вредновања процене ризика, поднела су укупно 64.402 предлога за продужење хитних мера, од чега су основни судови усвојили 63.033 предлога (97,87%). Од септембра 2018. до децембра 2020. године, основни судови су продужили хитну меру у циљу заштите малолетних жртава у 2.534 случаја. У периоду јун 2017 – децембар 2020 групе за координацију и сарадњу одржале су укупно 9.756 састанака на којима су разматрале 173.720 случајева, на основу којих је сачињено 54.342 плана заштите и подршке (31,28% разматраних случајева).
• Према подацима Републичког завода за статистику, 4.173 особе осуђене су 2019. године за кривично дело против брака у породици, од тога 2627 за насиље у породици. Од укупног броја осуђених лица 184 су жене, остало мушкарци.

• Подаци о роду и малокалибарском оружју говоре о томе да је поседовање и приступ ватреном оружју које се користи за застрашивање, претње и вршење различитих облика насиља, такође један од фактора ризика за убиство жене у породично-партнерском односу.
• Вероватноћа смртног исхода услед злоупотребе ватреног оружја највећа је у случајевима насиља у породици и више од три пута је чешча од инцидента у криминалном контексту.
• Мушкарци су у великој већини власника ватреног оружја (94,7%), и чине велику већину учиниоца (96,6%) свих кривичних дела повезаних са ватреним оружјем.
• Жене чине 63,2% лица убијених од стране чланова породице ватреним оружјем, у поређењу са 36,8% мушкараца. Поред тога, жене чине 91,1% лица убијених од стране партнера ватреним оружјем, у поређењу са 8,9% мушкараца.

За више информација о проблему насиља у породици и родно заснованом насиљу погледајте и Статистика и , Пријави насиље .