Поводом Националног дана сећања на жене жртве насиља, дана 17. маја 2024. године, у Новом Саду,  у организацији Покрајинског заштитника грађана-омбудсмана, као координатора мреже „Живот без насиља“, одржан  је округли сто о улози јавног тужиоца у успостављању сарадње институција у борби против насиља над женама и насиља у породици , са посебним акцентом на превенцију убистава жена.

На конференцији се присутнима испред Министарства правде, уводним излагањем обратила Бојана Шћепановић, државни секретар министарства правде,  којом приликом је и подсетила присутне на трагичан догађај  у којем је у периоду од три дана , од 16 до 18 маја 2015. године, на територији Републике Србије убијено седам жена, који догађај је и био  поводом  да  Влада Републике Србије, управо  на иницијативу Мреже Жене против насиља,  2017. године установи Национални дан сећања на жене жртве насиља. Државна секретарка је даље навела да су, према доступним  информацијама из медијских садржаја, само од почетка 2024. године на територији АП Војводине убијено седам жена и да су према подацима које Министарству правде доставља Врховно јавно тужилаштво жене доминантне жртве насиља у породици   с обзиром да је у периоду од, септембра месеца 2018. године закључно са мартом   месецом  2024. године, укупно  било 125.322 жртава од којег  броја у 91.469, односно у 73% случајева жртве су биле особе женског пола, док су у 33.853, односно у 27%  жртве су биле особе мушког пола. Државна секретарка је напоменула  да су сви ти немили догађаји, трагични завршеци живота жена у партнерском насиљу, у претходној деценији и били подстрек  Министарству правде да током 2016. године започне са израдом  Закона о спречавању насиља у породици.

Шћепановић је даље навела да је за ефикасно спречавање насиља у породици најбитније благовремено препознавање и откривање насиља од стране сензибилисаних продфесионалаца , пре свега јавних тужилаца и полиције, и да је, како је навела, сам ризик променљива категорија коју треба стално процењивати , с обзиром да напуштање насилника често не води и престанку насиља него да то управо  представља најризичнији тренутак за саму жртву насиља и њен живот  , и да се дешава да управо тада долази до фемицида, са чим у вези је , како је Шћепановић додала,  неопходно организовати сталне едукације за чланове група за координацију и сарадњу, а што Министарство правде и Савет за сузбијање насиља у породици, већ годинама уназад и раде. Шћепановић је даље истакла да је, у циљу уједначавања праксе,  у претходних седам  година ове обуке  прошло око хиљаду учесника, представника правосудних функција, али и представника других институција надлежних за спречавање насиља у породици у смислу чл. 7. Закона о спречавању насиља у породици, а све са намером да се оснаже саме жртве  али и шира заједница да се о насиљу не ћуте него да исто треба пријавити као и да се никада не сумња у истинитост пријаве насиља коју је жртва поднела.

Шћепановић је изјавила и да је Министарство правде  у току 2023. године у партнерству са  Агенцијом Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена (UN Women) , у новембру месецу у Београду  и  Новом Саду, организовало и две радионице за судије за прекршаје на тему: “ Одговор правосуђа на родно засновано насиље према женама и насиље у породици“. Радионице је похађало 60 учесника, судија за прекршаје и судијских сарадника, и сврха њиховог одржавања је првенствено била детектовање проблема који су се појавили у пракси, као и проналажење решења за њихово отклањање , првенствено  када је у питању поступање судија за прекршаје у ситуацији кршења хитних мера заштите.  

Шћепановић се посебно осврнула  на доношење новог  Општег протокола о  поступању и мултисекторској сарадњи у ситуацијама родно заснованог насиља према женама и насиља у породици , а који су Савет за сузбијање насиља у породици и Министарство правде, уз подршку агенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена ( UN Womena),   у току 2023. године израдили, и који ће представљати обавезујуће стандарде рада за све  надлежне органе који примењују Закон о спречавању насиља у породици.   Нови Општи протокол, како је државна секретарка изјавила,  усвојен је на седници Владе дана 29.марта 2024. године и детаљније разрађује законске обавезе државних органа и установа у откривању и сузбијању родно заснованог насиља према женама и насиља у породици   и као такав базира се првенствено на моделу мултисекторске сарадње који је успостављен Законом о спречавању насиља у породици и усклађен са важећим прописима . Шћепановић је даље напоменула да је у циљу доследне примене Општег протокола потребно да чланови Савета, Министарство унутрашњих послова, Министарство здравља, Министарство за бригу о породици и демографији и Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, у року од годину дана,  приступе  доношењу  посебних  протокола у поступању у случајевима насиља над женама у породици и у партнерским односима.

Државна секретарка је на крају  додала да су  , говорећи о позитивним ефектима примене Закона о спречавању насиља у породици, најбољи резултати показани у последњој години примене закона  и да се, како је додала,  нада да ће се и даље наставити овај позитивни тренд, при чему је напоменула   да ће у току 2025. године бити  формирана и Радна група за измену Закона о спречавању насиља у породици .

Округли сто окупио је јавне тужиоце са теритирије АП Војводине, с обзиром да тужиоци, кроз координацију и размену информација између различитих актера, руководећи   групама за координацију и сарадњу, представљају кључне актере у борби против насиља у породици и насиља над женама.

Састанку је испред Министарства правде присуствовала и Ивана Славнић , секретар Савета за сузбијање насиља у породици и виши судијски сарадник упућена у Министарство правде у сектор за борбу против  насиља у породици.