У организацији Координационог тела за родну равноправност Владе Републике Србије, у сарадњи са Делегацијом Европске уније и Агенцијом Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена (UN Women), одржан је мултисекторски састанак поводом Дана сећања на жене жртве насиља.

Испред Министарства правде, присутним се обратила посебна саветница министра Снежана Радановић и представила активности које је Министарство правде у протеклом периоду спровело у борби против родно заснованог насиља. Истакла је да је Национални дан сећања на жене жртве насиља проглашен одлуком Владе Републике Србије 2017. године, у знак сећања на 18. мај 2015. године, када је у породичном насиљу за 3 дана у Републици Србији убијено седам жена. Трагично изгубљени животи жена у партнерском насиљу у деценији која је претходила били су један од повода Министарству правде да током 2016. године започне израду Закона о спречавању насиља у породици, са намером да унапређењем превенције, кроз процену ризика од стране надлежних органа, спречи насиље и његове последице.

Скрећући пажњу на чињеницу да је од почетка текуће године у породичном насиљу 18 жена лишено живота, посебна саветница је истакла да је велики број жена спашен благовременом реакцијом институција. Тако је у току 2022. године и у прва три месеца 2023. године, од стране судова, а на предлог јавних тужилаца, у Републици Србији продужено више од 25.000 хитних мера према Закону о спречавању насиља у породици. Институције су превентивно деловале и тиме спречиле да дође до тежих облика насиља, па и могућег убиства жена, указала је Радановић. Изрицање хитних мера заштите, сматра саветница, мора бити праћено адекватним индивидуалним плановима подршке и заштите жртвама насиља, који се делотворно спроводе, уз пуну сарадњу свих органа и установа. Тако су Групе за координацију и сарадњу у овом периоду израдиле више од 27.000 индивидуалних планова заштите и подршке жртвама, истакла је она и додала да су групе за координацију и сарадњу у току 2022. године, и у прва три месеца 2023. године одржале више од 3.500 састанака и размотриле више од 63.000 пријављених случајева насиља у породици.

„Када ове податке посматрамо од почетка примене Закона о спречавању насиља у породици, дакле у периоду од 1. јуна 2017. године па закључно са 31. мартом 2023. године, судови су на предлог јавних тужилаца продужили укупно више од 105.000 хитних мера. У истом периоду, Групе за координацију и сарадњу састале су се више од 16.000 пута и заједнички размотриле више од 280.000 случајева пријављеног насиља, те израдиле више од 97.000 индивидуалних планова заштите и подршке жртви“, изјавила је Радановић.

Поред превентивне заштите која се жртвама насиља у породици пружа хитним мерама према Закону о спречавању насиља у породици, додатна заштита је унапређена и инкриминисањем радњи које се квалификују као кривична дела која предвиђа и Конвенција Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици, коју је Република Србија ратификовала 31. октобра 2013. године, а ступила на снагу 1. августа 2014. године, и то пре свега: кривично дело Полно узнемиравање и кривично дело Прогањање која су у Кривични законик РС интегрисана 1. јуна 2017. године. Тако је у периоду од 1. јуна 2017. закључно са 2022. годином, за кривично дело Прогањање донето 228 осуђујућих пресуда, док је за кривично дело Полно узнемиравање донето 155 осуђујућих пресуда. Анализирајући казнену политику у 2022. години, за кривичнo дело: Прогањање и кривично дело: Полно узнемиравање, може се утврдити да је број изречених осуђујућих пресуда и казни затвора већи за 5,8% у односу на претходну годину.

Радановић је истакла и да је за четири и по године (од септембра 2018. године до јануара 2023. године), од када Министарство правде према Закону о спречавању насиља у породици анализира податке о полу жртве, укупно било 97.128 жртава. Од укупног броја жртава, у 73,3% случаја жртве су биле особе женског пола.

Напоменула је да је Министарство правде припремило измене и допуне Кривичног законика у складу са иницијативом председника Републике која је достављена Влади и коју је Влада прихватила, а која, између осталог, има за циљ пооштравање казнене политике у односу на кривично дело Насиље у породици и групу кривичних дела против полне слободе.

У складу са иницијативом председника Републике, Министарство правде разматра и предлог за снижавање старосне границе за сношење кривичне одговорности за учињено дело, када су у питању малолетна лица, истакла је Радановић.

На крају свог обраћања, она је упутила апел медијима да своју комуникациону моћ усмере у правцу става да је насиље над женама и насиље у породици недопустиво, да га је неопходно увек јасно осудити и сваки појединачни поступак испратити од почетка до краја а посебно када је у питању праћење судских епилога познатих случајева, зато што се на тај начин јавности шаље јасна порука о томе да ће сваки учинилац насиља бити адекватно кажњен и да ће свака жртва бити заштићена.