Делегација из Молдавије коју је чинило 11 националних експерата, посетила је Министарство правде, у оквиру свог студијског боравка у Србији.
Представница Министарства правде Горјана Мирчић Чалуковић представила је како се у оквиру правосудног система Србије остварује заштита од сексуалног насиља, осврнувши се посебно на групу кривичних дела против полне слободе из Кривичног законика, као и на Закон о посебним мерама за спречавање вршења кривичних дела против полне слободе. према малолетним лицима, односно „Маријин закон”.
Мирчић Чалуковић посебан акценат је ставио на повећање запрећених казни за кривична дела против полне слободе, као и на увођење нових кривичних дела – сакаћење женског полног органа, полно узнемиравање и прунудно закључење брака,чијим увођењем су имплементиране одредбе предвиђене Истанбулском правном конвенцијом и попуњене празнине, те тиме дата додатна заштита девојчицама и женама од сваке врсте насиља, а посебно сексуалног насиља.
Мирчић Чалуковић се осврнула и на примену Закона о спречавању насиља у породици и напоменула да је у чл. 4. тог закона предвиђено да се он примењује на сарадњу у спречавању насиља у породици, али иу кривичним поступцима за кривична дела против полне слободе када је жртвама потребна заштита и подршку.
Када је у питању кривично дело силовања, Мирчић Чалуковић је указао да група за координацију и сарадњу председава виши јавни тужилац, те да се Министарство правде залаже за ефикасну и једнообразну примену закона на подручју целе Републике Србије, да пружа менторску подршку овим групама, учествује у интерсекторским радионицама, као и да предузима низ активности које имају за циљ подизање свести да се свака врста насиља препозна и пријави.
Делегација из Молдавије, коју чини 11 националних експерата из јавног тужилаштва, одељења за крвне деликте, форензичких медицинских центара, Министарстава здравља и рада и социјалне заштите, указано је да је сарадња предуслов за успешну и свеобухватну заштиту жртава, те да су кампање против свих видова насиља нужне за подизање свести јавности и да жртва може да опрости учиниоцу, али не и држава.