Да. Пријава ученика да постоји насиље у породици, па још и психологу школе који дефинитивно поседује стручна знања, није само пријава – то је и дететов захтев за помоћ, па је нужно да школа о томе обавести полицију уколико се дете с тим слаже. Уколико дете моли психолога школе да то никоме не каже, психолог школе дужан је да обавести дете да о томе што му је рекло не сме да ћути и да ће – без навођења тога да је дете пријавило насиље – о сазнању да постоји насиље прво обавестити центар за социјални рад и тражити да присуствује следећем састанку групе за координацију и сарадњу.

Указујемо на то да поступак за све пријаве по којима поступа било полиција, било јавно тужилаштво, управо и почиње од пријаве оштећеног или неког другог лица (установе, на пример). Обавештење о томе не значи нужно и кривично гоњење, али јесте основ да се преиспита основаност навода који су истакнути у пријави, да се прикупе обавештења и утврди да ли се у радњама пријављеног евентуално остварују обележја кривичног дела, што је основни задатак тужилаштва и полиције, а не школе као образовне установе.

С тим у вези, врло је важно веровати оштећеном, а аналогно томе, важно је да психолог школе верује ученику, да уважи сигурност и слободу коју је дефинитивно осетио када је од неког стручног затражио помоћ за свој проблем; треба га охрабрити, подржати и сугерисати му да не игнорише то што је пријавио.

*преузето из збирке Одговори на недоумице и дилеме око примене Закона о спречавању насиља у породици