Према Закону о спречавању насиља у породици, предвиђено је да жртве насиља присуствују састанку групе за координацију и сарадњу. Из досадашње праксе, утврђено је да се ова одредба поменутог закона не поштује, односно да се жртве насиља не позивају на састанак групе, углавном зато што се на састанцима разматра велики број предмета, а за сам рад предвиђен је кратак период. Да би рад групе био ефикасан, као и да би учешће жртве било конструктивно, неопходно је жртву припремити за учешће на састанку, како би њено присуство допринело сачињавању најбољег плана заштите и подршке, те како би се спречила додатна трауматизација жртве и обезбедила ефикасност рада групе. Активно учешће жртве у решавању сопственог проблема јесте јако важно, јер жртва најбоље познаје насилника и из сопственог искуства може да предвиди његове будуће реакције. Уколико група није у могућности да позове жртву насиља на састанак, неопходно је да виђење жртве групи пренесе радник центра за социјални рад, ангажован на непоредном раду на предмету, или представник невладине организације која жртви пружа подршку. С друге стране, на састанак групе требало би позивати жртве тамо где постоји висок ризик од насиља, где постоји хроницитет и ризик од поновне ескалације насиља или у случајевима у којима је жртва навела да је пријавила насиље, али да је одговор поступајућих представника институција био неадекватан, да се жртва осећа незаштићеном или уколико су и жртви биле изречене хитне мере.

За учешће на састанку групе жртву би требало да припреми представник центра за социјални рад или друга организација која јој пружа подршку, тако што ће је упознати с радом групе, с њеним надлежностима, као и са значајем њеног учешћа у раду групе.

*преузето из збирке Одговори на недоумице и дилеме око примене Закона о спречавању насиља у породици