Поступање образовно-васпитне установе према Закону о спречавању насиља у породици сагласно је поступању које је регулисано Правилником о протоколу поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање (у даљем тексту: Правилник). Закон налаже да се полицији или јавном тужиоцу без одлагања пријави свако сазнање о насиљу у породици или непосредна опасност од њега (чл. 13. ст. 2. Закона о спречавању насиља у породици).

Требало би имати у виду да је непрепознавање насиља или избегавање реаговања наставника на насиље којем је изложен ученик облик занемаривања детета/ученика.

До сазнања о насиљу у породици представници школе долазе опажањем (препознавањем спољашњих знакова или специфичног понашања ученика и чланова његове породице), а када постоји сумња да је дошло до насиља, добијањем информација путем непосредног поверавања ученика или од треће особе (вршњака, ненасилног родитеља, рођака…).

Уколико се насиље према детету које врши члан породице дешава у установи, запослени су дужни да одмах зауставе насиље или позову помоћ уколико самостално не могу да га прекину (Протокол о поступању, корак 2). Раздвајањем детета од учиниоца насиља успоставља се тренутна безбедност детета у установи (Протокол о поступању, корак 3).

Најбоље је ако ученик/ученица након што је добио потпуну информацију у смислу члана 29. Закона о спречавању насиља у породици (о томе детаљније у питању/одговору бр. 15), сагласност да се насиље у породици, којем је директно или индиректно изложен, од стране школе пријави надлежном органу – полицији или јавном тужилаштву (чл. 13. Закона). Упоредо с тим школа, такође може да пријави насиље у породици и центру за социјални рад, који је дужан да даље поступа у складу са Законом о спречавању насиља у породици и својим овлашћењима. У том случају и центар за социјални рад би био дужан да ову пријаву изнесе на састанак Групе за координацију и сарадњу, када ће група након прикупљања свих обавештења израдити индивидуални план заштите и подршке жртви.

Писану пријаву (у виду обавештења) о насиљу у породици у име школе подноси (потписује) директор школе. Када је реч о насиљу у породици, представници школе не обављају разговор са родитељем који врши насиље. Разговор се може обавити са ненасилним родитељем или другом одраслом особом од поверења коју је ученик означио, само ако то неће угрозити безбедност ученика.

*преузето из збирке Зашто морамо заједно против насиља у породици