Може, али не за исте радње, јер се, према одредбама чл.8 ст.3 Закона о прекршајима, против учиниоца прекршаја који је у кривичном поступку правноснажно оглашен кривим за кривично дело које обухвата и обележја прекршаја не може за тај прекршај покренути поступак, а ако је покренут или је у току не може се наставити и довршити.

Такође, према одредбама чл. 4 Протокола7 уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода, која је ратификована од стране Републике Србије, никоме се не сме поново судити нити се може поново казнити у кривичном поступку у надлежности исте државе за дело због кога је већ био правоснажно ослобођен или осуђен у складу са законом и кривичним поступком те државе, с тим што је кроз праксу Европског суда правде заузето становише у пресуди „Марести против Хрватске“ да се забрана суђења и кажњавања за исто дело не односи само на кривично, него и на свако друго казнено дело, дакле и на прекршаје. Према томе, у случају да учинилац прекрши хитне мере на тај начин што изврши кривично дело, прекршајном пријавом му треба ставити на терет само то што је пришао жртви и/или то што је са њоме успоставио контакт, док ће остале радње које у себи садрже обележја кривичног дела бити предмет кривичне пријаве.

*преузето из збирке Зашто морамо заједно против насиља у породици