Članom 25. stav 2. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici predviđeno je da grupa za koordinaciju i saradnju: …razmatra svaki slučaj nasilja u porodici koji nije okončan pravosnažnom sudskom odlukom u građanskom ili krivičnom postupku, slučajeve kada treba da se pruži zaštita i podrška žrtvama nasilja u porodici i žrtvama krivičnih dela iz ovog zakona, izrađuje individualni plan zaštite i podrške žrtvi i predlaže nadležnom javnom tužilaštvu mere za okončanje sudskih postupaka.

Kada ovaj član dovedemo u vezu s članom 4. stav 1. ZSNP-a, gde se navodi da se ovaj zakon primenjuje i na saradnju u sprečavanju nasilja u porodici (čl. 24–27) u krivičnim postupcima za krivična dela, jasno je da je grupa za koordinaciju i sardanju dužna da razmotri i krivične prijave podnete za krivična dela iz člana 4. stav 1. ZSNP-a, ukoliko je žrtvi nekog od tih krivičnih dela potrebno pružiti zaštitu i podršku, kao i onda kada je potrebno predložiti mere javnom tužilaštvu za okončanje sudskog postupka.

Tumačenjem člana 4. ZSNP-a, u delu gde se navodi da se zakon primenjuje i na saradnju… (čl. 24–27) u krivičnim postupcima za krivična dela, zaključuje se da se na žrtvu krivičnih dela iz člana 4. stav 1. tog zakona primenjuju odredbe koje se odnose na lica određena za vezu, na grupu za koordinaciju i saradnju, sastav te grupe i na saradnju i pravilnik o saradnji, ako je toj žrtvi potrebno pružiti zaštitu i podršku (nigde se u zakonu ne navodi „žrtvi krivičnog dela iz člana 4. stav 1, ako se može smatrati članom porodice sa izvršiocem u smislu člana 3. stav 3. zakona”).

Zakonom, dakle, nigde nije uslovljeno da se ova krivična dela (na primer, obljuba zloupotrebom položaja iz člana 181. Krivičnog zakonika ili trgovina ljudima) razmatraju na sastanku grupe samo ako su izvršena između članova porodice (čak i teorijski bilo bi teško zamislivo da se članovi porodice nađu u ulozi izvršioca i oštećene kod krivičnog dela obljuba zloupotrebom položaja).

Naprotiv, upravo ovim zakonom istaknuta je osnovna namera zakonodavca, a to je pružanje zaštite i podrške i žrtvama tačno određenih krivičnih dela, putem multisektorskog pristupa. Ovakav stav je pojačan i odredbama iz VI glave Zakona o sprečavanju nasilja u porodici (Zaštita i podrška žrtvama nasilja u porodici i žrtvama krivičnih dela određenih ovim zakonom), gde se svim tim žrtvama daje pravo na obaveštavanje (član 29), pravo na besplatnu pravnu pomoć (član 30) i pravo da na sastanku grupe za njih bude izrađen individualni plan zaštite i podrške (član 31). Tako se u članu 31. stav 1. ZSNP-a navodi: Po prijemu procene rizika kojom je ustanovljena neposredna opasnost od nasilja u porodici, grupa za koordinaciju i saradnju izrađuje individualni plan zaštite i podrške žrtvi; u stavu 5. – Individualni plan zaštite i podrške žrtvi izrađuje se iza žrtve krivičnih dela iz ovog zakona. Na taj način, obezbeđeno je da se, na primer, prema žrtvi trgovine ljudima pristupi multisektorski radi pružanja zaštite i podrške.

Da je namera zakonodavca bila da se zaštita i podrška pruži samo žrtvama koje se mogu smatrati članovima porodice sa izvršiocem, onda bi u članu 4. posle reči u krivičnim postupcima za krivična dela, bilo dodato ako je reč o licima iz člana 3. stav 3. zakona. Kako to ne stoji, ni u ovom članu, niti u svim pomenutim članovima koji se odnose na žrtve krivičnih dela iz člana 4, može se zaključiti da je pogrešan stav jednog dela stručne javnosti, koji iz samog imena zakona (Zakon o sprečavanju nasilja u porodici) izvlači analogiju da se žrtvama krivičnih dela iz člana 4. stav 1 može pružiti zaštita i podrška multisektorskom saradnjom, samo i jedino ako su u srodstvu sa izvršiocem.

Doslednom primenom takvog stava, ovim žrtvama ne bi se moglo dati ni pravo na obaveštavanje, niti izraditi individualni plan zaštite i podrške (njega izrađuje grupa), jer žrtva nije u srodstvu sa izvršiocem (u smislu člana 3. stav 3. ZSNP-a). Ovakvim (pogrešnim) tumačenjem devalvira se osnovni cilj zakona, a to je zaštita i podrška žrtvama nasilja u porodici (i onda kada nisu ostvarena obeležja krivičnog dela nasilje u porodici), ali i žrtvama krivičnih dela iz čl.4 stav 1. (gde je pored ostalih navedeno i krivično delo nasilje u porodici iz čl. 194. KZa). Dakle, intencija zakonodavca je bila da se grupi posebno ranjivih žrtava (žrtvama krivičnih dela iz čl. 4/1 zakona) pruži zaštita i podrška putem multisektorskog pristupa.

*preuzeto iz zbirke Odgovori na nedoumice i dileme oko primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici