Мишљење центра за социјални рад у смислу Закона о спречавању насиља у породици могли бисмо назвати „прелиминарним извештајем“.

Дакле, то није налаз и мишљење стручног тима, који центар израђује након свеобухватног поступка опсервације неке породице. С тим у вези мишљење центра за социјални рад у смислу члана 15. ст. 3. закона требало би да садржи основне податке из евиденције центра за социјални рад о некој породици и то да ли се породица налази на евиденцији, од када, по ком основу, да ли је центар и када предузимао какве радње из своје надлежности, има ли деце у тој породици, да ли су евентуално у току неки поступци и који и слично.

Примера ради, уколико би центар навео да се породица налази на евиденцији због материјалних давања, то би надлежном полицијском службенику код процене ризика и заменику јавног тужиоца код вредновања ризика указивало на ризик финансијских проблема, податак да у породици има деце – указује на ризик да су деца могла бити присутна и да су могла бити повређена, податак да се породица налази на евиденцији више година због нпр. нарушених породичних односа указује на податак да постоји континуитет у нарушеним односима и да последња пријава која се процењује никако не може бити сматрана као инцидентан догађај и сл.

Овде је важно указати и на потребу хитног поступања центра за социјални рад код давања мишљења из чл. 15. ст. 3 закона. Дакле, мишљење у смислу чл. 15. ст. 3. полицији мора бити достављено до истека 8. сата, а тужиоцу до истека 24. сата. Ово из разлога, јер се у неким ситуацијама дешава да полиција затражи мишљење, а центар га достави након 7 и више дана.

Овакво мишљење, чак и да је далеко опширније и квалитетније од основних података, потпуно је „замагљено“ неиспуњењем начела хитности и никако не доприноси раду полиције и тужилаштва у хитној процени ризика.

Управо због овако кратког рока за давање мишљења центра за социјални рад, који јесте нужан за поступање полиције и јавног тужилаштва, надлежни полицијски службеник би мишљење центра требало да тражи одмах по довођењу могућег учиниоца, како би и центар имао рок до 8 сати да достави мишљење из чл. 15 ст. 3, односно јавни тужилац би ово мишљење требало да тражи од центра одмах након што је од надлежног полицијског службеника обавештен да је лицу уручено наређење о изреченим хитним мерама, како би и центар имао до 24 часа да да ово мишљење. Све ово подразумева да су полиција, центар и тужилаштво добро „умрежени“, а то значи да се „познају“, односно да имају размењене бројеве телефона, мејлове или бројеве факса. Дакле, нужно је да сарађују, што јесте њихова обавеза предвиђена Законом о спречавању насиља у породици.

*преузето из збирке Зашто морамо заједно против насиља у породици