„Жртве осећају да имају подршку и на тај начин добијају сигнал да нису саме и да је то на неки начин почетак процеса оснаживања.“

Да би се обезбедила дугорочна заштита и подршка жртвама насиља у породици кључно је размотрити све њихове потребе и контекст насиља коме су изложене. Поред информисања о њиховим правима и поступцима у заустављању насиља, кључно је да жртва има могућност да учествује и да се сагласи са мерама које се доносе у оквиру институционалног одговора на насиље у породици.

Закон о спречавању насиља у породици (ЗСНП) у члану 31 ст.2 прописује да „У изради индивидуалног плана заштите и подршке жртвама учествује и жртва, ако то жели и ако то дозвољава њено емотивно и физичко стање.” Учешће жртве у процесу израде плана представља један од изазова у спровођењу наведеног закона, али позитивне праксе на терену показују да је могуће превазићи и време омогућити правовремену и одговарајућу заштиту за све жртве насиља у породици.

Према подацима праћења примене ЗСНП, ОЈТ Пожаревац издваја се по броју жртава које су учествовале на састанцима групе за координацију и сарадњу. Ово тужилаштво је у периоду од јануара 2018. до октобра 2021. позвало 226 жртава, што је готово 1/3 свих позваних жртава у истом периоду у Републици Србији (РС). Поред тога, ОЈТ Пожаревац је од маја 2021. тужилаштво које је прихватило могућност одржавања састанка путем ЗООМ апликација.

Пожаревац припада Браничевском округу, једном од девет округа у РС који нема ни сигурну кућу, ни организације цивилног друштва које би пружиле подршку жртвама. У том смислу оснаживање жртве кроз поступке које предузимају надлежне институције додатно добија на значају. За заменицу јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва Драгану Костића и заменицу јавног тужиоца Основног јавног тужиоца Данијелу Трифуновићу нема дилеме да је учешће жртава у изради индивидуалног плана кључно како би у основи свих предузетих интервенција било управо остваривање њене добробити и безбедности.

Зашто је из перспективе делотворног одговора на насиље важно учешће жртава насиља у изради индивидуалног плана заштите и подршке?

Зато што је непосредни контакт врло битан. На тај начин план се прилагођава потребама и тренутној ситуацији, јер је најчешће потребно сагледати све аспекте и предлоге уз учешће жртава, с обзиром на то да би касније сви заједно требало да реализујемо план који је донет на групу.

Што се тиче потреба жртава, углавном су то финансијске потребе – често се ради о незапосленим лицима, затим потребе за смештајем, правна помоћ за вођење поступка и психолошка помоћ.

Учешће жртве на групи је значајно, јер на тај начин међусобно поделимо важне информације, жртва се ипак осећа сигурније, с обзиром на то да често нема другу заштиту. Један од примера је случај жртве/оштећене коју је супруг малтретирао дужине низ година, али она није пријављивала насиље надлежним органима и није имала подршку најближих родбина. Као последица дугогодишњег насиља дошло је до нарушавања здравственог стања и обољевања од тешких болести. Вођен је кривични поступак за насиље у породици, али оштећена, због дугогодишњег насиља, није имала смелости да сведочи у овом поступку. Међутим, рађено је на њеном оснаживању и пружању сваке друге помоћи везано за њену безбедност. Овај поступак је, на крају, успешно спроведен, јер је оштећена успела да се ослободи и да да исказ. Уз подршку и рад са психологом учествовао је у поступку и тако је окривљени осуђен на затворску казну. Они нису више у заједници, ау квалитету живота преживеле се осећају побољшање.

Шта према вашем мишљењу за жртву значи могућност учешћа на састанку групе за координацију и сарадњу где се доносе само у оквиру индивидуалног плана заштите и подршке? Како једно реагују?

Жртве осећају да имају подршку и на тај начин добијају сигнал да нису исти и да је то на неки начин почетак процеса оснаживања, који је врло битан и за касније учешће у кривичном поступку ако се води упоредо. Реакције жртава су позитивне и већина се одазива позивима групе.

Шта су фактори који одређују да ли ће жртва бити позвана на састанак групе и на који начин се оне припремају за учешће?

За учешће се најчешће позивају жртве у породицама где постоји висок ризик од насиља као и породице где се насиље понавља. Шта се тиче припрема, пре доласка на састанак групе, водитељ случаја из Центра за социјални рад обави разговор са жртвом, а по потреби се укључују и стручни сарадници – психолози.

На који начин се жртва позива и како се обавља разговор с њом, посебно у околностима епидемије ЦОВИД-19?

Позиве за учешће у групи уручује полицију. Што се тиче учешћа жртава за време пандемије, Центар за социјални рад је био у сталном контакту са жртвама. Састанци су се одржавали онлине. За време пандемије када нису одржавани састанци уживо, контакти жртвама су били усмерени на Центар за социјални рад, те је на основу добијеног извештаја од центра прављен индивидуални план. Наравно, радило се о привременој ситуацији, тако да је убрзо настављено са позивањем жртве са састанке групе.

На основу праксе, који аспект рада би требало да се побољша у циљу ефикасног институционалног одговора на насиље у породици?

То би свакако било укључивање у већем обиму и других државних органа који би свакако значајно допринели сагледавању проблема, а касније и реализацији планова у борби против насиља. Било би корисно укључивање по потреби и представника Националне службе за запошљавање, школе, односно њихових стручних служби, с обзиром на то да на територији града Пожаревца нема невладиних организација које би могле такође да учествују у раду.