Искуства тужилаштава у одржавању онлајн састанака Група за координацију и сарадњу

Увођење ванредног стања због епидемије вируса Kовид-19, као и све мере заштите које је у циљу сузбијања епидемије прописао Кризни штаб, отежали су рад институција на спречавању насиља. Претходна искуства из других пандемија указивала су на ризик да ограничење кретања и страх од заразе отежају жртвама насиља приступ институцијама које би требало да им пруже заштиту и подршку.

Такође, имајући у виду да заштита од насиља почива на мултисекторској сарадњи, јавили су се изазови у размени података између институција, а многи надлежни у групама за координацију и сарадњу (ГКС) имали су потешкоће са организовањем састанака на којима су се разматрали пријављени и текући случајеви насиља у породици и израђивани индивидуални планови за заштиту жртава.

Министарство правде Републике Србије је у циљу превазилажења оваквих проблема и ефикасног рада институција препоручило да се састанци одвијају путем интернета. У ту сврху је за 20 заменика јавних тужилаца у осам основних јавних тужилаштава отворен налог за коришћење ЗООМ апликације, како би лакше, брже и ефикасније одржавали састанке.

У питању су тужилаштва која су у марту 2020.године године имала више од 100 размотрених случајева насиља у породици и која су прихватила да учествују у овом пилот програму, а то су Друго основно јавно тужилаштво у Београду, као и основна јавна тужилаштва у Панчеву, Врбасу, Новом Саду, Аранђеловцу, Смедереву, Нишу и Ужицу.

Од маја 2021. године, ова пракса је уведена у још десет основних јавних тужилаштава.

Коришћење ЗООМ апликације за састанке омогућено је у сарадњи са Програмом Уједињених нација за развој (УНДП) у Србији.

Заменици тужиоца: Рад је бржи и ефикаснији

Представници тужилаштава који су имали прилику да први учествују у овако унапређеном раду састанака ГКС сагласни су у оцени да је исти учинио њихов рад на заштити и пружању подршке жртвама бржим и ефикаснијим.

Јагода Раонић, заменица Основног јавног тужиоца у Врбасу оцењује да је припрема за овакве састанке иста као и за класичне, у смислу припреме предмета, свих нових информација и догађаја. Разлика је, додаје, у томе што је само одржавање поједностављено.

“Изостају путовања, доласци, непосредан физички контакт, лакше се договоримо о термину одржавања јер је онлајн, свако од нас располаже својом документацијом и базом података у целости, налази се у време састанка на свом радном месту где, уз помоћ сарадника, одмах може прибавити све потребне списе и податке којима располаже, што је немогуће код састанака уживо. Уштеда, ефикасност и побољшање у квалитету обрађивања предмета на радној групи – то су главне предности овог вида састајања”, истиче Раонић.

Да се онлајн састанци одвијају брже, ефикасније и економичније сматра и Милица Љубичић, заменица тужиоца у Другом основном јавном тужилаштву и координаторка одељења за насиље у породици. Она каже да су састанци преко ЗООМ апликације показали већу ефикасност јер свако може да се јавља са свог радног места одакле може да изврши додатне провере, уколико су потребне, што значи да нема потребе за продужавањем рокова и мењањем индивидуалних планова.

“У сложенијим ситуацијама, с обзиром на то да састанку присуствује један представник центра за социјални рад (ЦСР) могуће је укључити водитеља случајева и више представника ЦСР како би се правилно проценио ризик и предвиделе ефикасне мере за конкретну жртву”, наглашава Љубичић.

Додаје да је предност и то што онлајн састанци омогућавају заседање групе у сваком тренутку, што је иначе пракса у сложенијим ситуацијама где се процењује висок ризик од насиља или је потребна хитна заштита жртве.

“Овакав начин рада уштедео је значајно време, јер је са једне стране укинута потреба напуштања места рада, а са друге омогућено да се састанци не одлажу због непостојања комплетних информација, чега је било кад су се састанци одвијали уживо. Онлајн састанци су уведени пре више од годину дана, када смо се због пандемије суочавали са новонасталом ситуацијом, па је овакав вид одржавања омогућио да се одржи континуитет рада и сарадње на безбедан начин по све учеснике”, сматра Љубичић.

Додаје да су, захваљујући оваквом начину рада, успели да свакој жртви пруже адекватну помоћ и подршку.

Уштеда времена је евидентна

Милена Вукајловић, заменица Основног јавног тужиоца у Нишу, као предност види и то што, уместо читања детаљних података на самом састанку, сада табеле од ЦСР и полицијске управе добије дан унапред, па може да се припреми за састанак ефикасније, што представља додатну уштеду времена.

“Сада је та процедура скраћена, у том смислу да ја унапред добијам табеларни приказ, унапред се упознајем са свим случајевима, онда уносим у свој записник њихове податке, сутрадан контактирам преко ЗООМ-а чланове групе и онда заједно доносимо одлуку. Скраћујемо време, а много је ефективније. Сем тога извршим претходне провере кроз евиденцију овог тужилаштва. Уштеда времена је евидентна јер се дан унапред све припрема и онда имамо доста времена за разговор о жртви и учиниоцу, више него што имамо на састанцима уживо”, објашњава Вукајловић и додаје да је такође олакшавајућа околност то што се сви чланови ГКС налазе на својим радним местима где имају тренутни приступ подацима из њихових институција.

Све саговорнице истичу да се приликом припреме за онлајн састанке поштују сви законски прописи и поступци прописани правилницима ГКС.

Како прича Љубичић, у сваком случају се дан пре састанка сачињава записник и размењују подаци, након чега се свима који ће присуствовати састанку шаљу линкови за приступ.

“На састанку најчешће учествују стални и обавезни чланови – заменик тужиоца, представник ЦСР и надлежни полицијски службеник, али поред њих могу присуствовати сви чије је учешће предвиђено Законом”, описује заменица јавног тужиоца у Другом основном јавном тужилаштву.

Надлежни полицијски службеник и надлежни радник центра за социјални рад дан пре састанка достављају табеле за сваки случај насиља појединачно, а у нишком тужилаштву их, у просеку, недељно има око 20, каже Вукајловић.

Технички услови – изазов који треба решити

Несумњиво су организовањем онлајн састанака превазиђени бројни проблеми у функционисању надлежних институција током ванредног стања, али као изазов који тек треба решити су остали адекватни технички услови за редовно организовање састанака. 

Вукајловић каже да су на југу земље искусили тешкоће са технологијом.

“Проблем код примене ЗООМ апликације се јавља у подручним јединицама, где колеге имају потешкоће јер им се ‘губи’ сигнал током састанака, па због слабог интернета користе своје приватне телефоне или лаптопове”, наводи заменица јавног тужиоца у Основном јавном тужилаштву у Нишу.

Учешће жртве важно, онлајн одржавање састанака не сме бити препрека

Немогућност приступа технологији може да представља проблем и за жртве које желе да присуствују састанцима на којима се доноси индивидуални план за њихове случајеве, нарочито за оне које долазе из мањих места или из социјално угрожених породица.

Заменица основног јавног тужиоца у Врбасу Јагода Раонић оцењује да жртве често немају адекватан уређај за онлајн састанак или довољан ниво технолошке писмености, што би могли бити главни разлози њиховог неучествовања.

“Тај проблем се може превазићи позивањем жртве уживо у канцеларију поступајућег заменика ОЈТ у време одржавања састанка”, наводи Раонић.

Решење које су у Нишу пронашли за овај проблем је да специјализовани заменици тужиоца у најкраћем року доставе захтев центру за социјални рад да обави разговор са жртвом и учиниоцем и, на основу тога, да предлог мера заштите, а Вукајловић каже да су у току ванредног стања обављали и телефонске разговоре са жртвама.

Досадашња пракса рада ГКС Другог основног јавног тужилаштва, када је у питању учешће жртава у раду групе, показала је да су жртве биле присутне у сложенијим ситуацијама високог ризика када је требало мере прецизније прилагодити потреби жртве, каже Љубичић.

“У досадашњем раду жртве су се укључивале најчешће у рад групе из ЦСР или полиције из безбедносних разлога, па са таквим начином рада треба наставити и даље и укључивати што више жртава”, истиче Љубичић.

Додаје да би учешће жртава требало бити веће, јер на састанцима жртва може да види ко јој пружа подршку, сама да стекне утисак о томе кроз разговор са члановима групе, али и да стекне поверење у надлежне институције. Управо због тога, оцењује, онлајн одржавање састанка није и не сме бити препрека за сарадњу чланова групе са жртвом.

Пракса са којом би се требало наставити

Све саговорнице из тужилаштава сагласне су у оцени да би се са праксом одржавања онлајн састанака требало наставити и да би било корисно да се иста прошири и на остала тужилаштва у земљи, као и да би требало радити на даљој обуци и мотивацији запослених и на обезбеђивању бољих техничких услова.