Закон о спречавању насиља у породици (у даљем тексту: Закон) предвидео је обавезну мултисекторску сарадњу, обавезујући све надлежне институције на то да сарађују како би се жртви насиља у породици и жртви кривичних дела из члана 4 став 1. Закона, путем мултисекторског приступа, пружила свеобухватна заштита и подршка.

Према овом закону, групу за координацију и сарадњу чине представници основних јавних тужилаштава, полицијских управа и центара за социјални рад, с подручја за које се група образује (члан 26/1). То су стални чланови групе. Ако је за гоњење учинилаца кривичних дела из члана 4. став 1. која су одређена овим законом надлежно више јавно тужилаштво, виши јавни тужилац именује свог заменика који је завршио специјализовану обуку, да учествује у раду групе и да њој председава (члан 26/4).

Састанцима могу – по потреби – присуствовати и представници образовних, васпитних и здравствених установа, Националне службе за запошљавање, представници других правних лица и удружења и појединци који пружају заштиту и подршку жртвама (члан 25/4). То су повремени чланови групе.

Група за координацију и сарадњу (у даљем тексту: Група), формирана у саставу који прописује Закон, израђује индивидуални план заштите и подршке жртви (члан 31/1). У његовој изради учествују чланови групе, као и жртва — ако то жели и ако то дозвољава њено емотивно и физичко стање (члан 31/2).

Заменик јавног тужиоца, председавајући, радник надлежног центра за социјални рад и надлежни полицијски службеник састају се најмање једном у 15 дана и увек учествују у раду Групе и то за све пријављене случајеве насиља у породици. Зато би се и могли назвати сталним члановима ове групе.

Групи председава члан Групе, из реда заменика Основног јавног тужилаштва. Ако је за гоњење учиниоца кривичног дела из члана 4. став 1. Закона надлежно Више јавно тужилаштво, делу састанка – на коме се расправља о случају из надлежности Вишег јавног тужилаштва – председава члан Групе из реда заменика вишег јавног тужиоца. Датуми одржавања редовних састанка морали би бити унапред, тачно одређени, како би и остали чланови Групе могли да се припреме и да ускладе своје обавезе с даном састанка (нпр. сваке среде, или сваког 2. и 4. петка у месецу). Ванредни састанци Групе одржавају се када је то потребно ради неодложне делотворне заштите или подршке жртви и може их предложити свако од сталних чланова Групе или од представника у смислу члана 25. став 4. Закона (нпр. здравствене, образовне установе, НВО); у том случају, састанак се одржава најкасније у року од два радна дана.

По потреби, састанцима могу присуствовати представници образовних, васпитних и здравствених установа и Националне службе за запошљавање, представници других правних лица и удружења, као и појединци који пружају заштиту и подршку жртвама. Наведени представници присуствују повремено састанцима Групе и учествују само у делу састанка који се односи на случај због ког су позвани и ако постоји потреба за тим. Стога, могли бисмо их назвати повременим члановима Групе.

Закон користи термин „по потреби”, па се намеће питање када би тачно ти представници требало да присуствују састанку Групе? Најчешће, то ће бити на другом или чак и трећем редовном састанаку Групе, када се пријављени случај насиља и/или пријава за неко од кривичних дела из члана 4/1 Закона разматра као „текући” случај. То би могло бити, на пример, у случајевима када је неопходно прецизирати извештај који је стигао из дома здравља или извештај психолога школе коју похађа дете жртва (било да је директна или индиректна жртва), као и у ситуацијама када стални чланови Групе нађу да је потребно у индивидуални план заштите и подршке жртви предвидети и унети и конкретне мере из надлежности здравствене, односно образовне установе или представника других институција.

Такође, врло често ће надлежни центар за социјални рад бити „посредник” између представника здравствених и образовних установа и осталих сталних чланова Групе. Управо због овог „додатног” задатка, члан Групе који иступа у име надлежног центра за социјални рад обавестиће председавајућег (заменика јавног тужиоца) о потврди присуства представника предшколске, школске или здравствене установе, Националне службе за запошљавање, те представника другог правног лица, који се позива у складу с постигнутим договором на претходном састанку Групе и који треба да учествује у раду Групе у делу састанка који се односи на конкретан случај због којег је позван/а.

Центар за социјални рад обавештава и председавајућег о томе да ли жртва може и жели да учествује у делу састанка у коме се одлучује о даљем спровођењу индивидуалног плана заштите и подршке жртви, који се на њу односи.

Међутим, уколико је жртва указала на то да јој одређено удружење или појединац пружа подршку (НВО), важно је да се у делу састанка на коме се разматра случај те жртве позове и ово лице, односно представник/ца НВО, који/која јој пружа подршку и то било онда када жртва учествује на састанку Групе (када ово лице има улогу „особе од поврења”), било онда када жртва не жели да присуствује састанку (када ово лице има улогу „посредника” између Групе и жртве).

С друге стране, када је то потребно ради неодложне делотворне заштите или подршке жртви, може се одржавати и ванредни састанак Групе, који може предложити свако од сталних чланова Групе, али и представника из члана 25. став 4. Закона. У том случају, састанак се одржава најкасније у року од два радна дана и њему, поред сталних чланова, присуствује и „повремени” члан који је иницирао сазивање ванредног састанка.

* Текст је преузет из збирке Предлог за унапређивање рада групе за координацију и сарадњу у складу са Законом о спречавању насиља у породици