Свака полицијска станица, односно полицијска испостава дужна је да води посебну евиденцију о свим пријављеним случајевима насиља у породици из члана 3. став 3. Закона, односно пријављеним кривичним делима из члана 4. став 1. Закона, који су се догодили у периоду између два састанка. Евиденција ових случајева састоји се из табеле пријављених случајева и детаљног извештаја о сваком пријављеном случају и о поступању свих полицијских службеника.

Табела пријављених случајева

У табелу пријављених случајева уносе се базични подаци, као што су:

• број из евиденције МУП-а;
• кривично дело, уколико је квалификовано;
• датум и место извршења;
• подаци за учиниоца и жртву;
• број предмета у тужилаштву и/или центру за социјални рад, уколико су познати, односно уколико је реч о породици у односу на коју се и раније поступало.

Попуњену табелу новопријављених случајева надлежни полицијски службеник, члан Групе, доставља тужилаштву и центру за социјални рад у дану који претходи дану састанка, најкасније до 10,00 часова, путем електронске поште или факсом, а у случају пријављеног дела из надлежности вишег јавног тужилаштва — и члану Групе из реда заменика вишег тужиоца.

Зашто је потребно попунити ову табелу? Ову табелу потребно је попунити да би писарнице основних јавних тужилаштава и центара за социјални рад лакше евидентирале случајеве и из својих евиденција извукле оно што имају за конкретну породицу, те припремиле податке који су неопходни овим сталним члановима (заменику јавног тужиоца и раднику центра за социјални рад) како би се адекватно и благовремено припремили за састанак Групе. Између осталог, то омогућава заменику јавног тужиоца — председавајућем — да припреми нацрт записника. Ову препоруку усвојила су нека тужилаштва, што је умногоме повећело ефикасност рада Групе.

---

---

Извештај надлежног полицијског службеника за састанак Групе требало би да садржи следеће:

• Детаљан извештај о сваком пријављеном случају, где ће се евидентирати сви случајеви пријаве насиља у претходних седам (7), десет (10) или петнаест (15) дана — у зависности од тога колико често се организују састанци Групе. Дакле, све пријаве, чак и оне где је очито да није реч о кривичном делу, или чак ни о „обичном” насиљу, те оне где јесте у питању кривично дело и где није изречена хитна мера, као и пријаве за кривична дела из члана 4/1 Закона.

• Ин формације о предузетим мерама свих полицијскихслужбеника који поступали по пријави насиља, о консултацијама с дежурним јавним тужиоцем, консултацијама с дежурним радником надлежног центра за социјални рад, податке о претходним интервенцијама, пријавама, осудама за кривична дела и прекршаје за све учеснике догађаја, о поседовању оружја, податак о томе да ли у породици има деце и да ли су присуствовала насилном догађају, као и процену ризика, с назнаком који су ризици уочени.

• Уколико је у међувремену достављена пријава или извештај јавном тужилаштву, извештај мора да садржи КУ, ПУ или Д број, а уколико је била изречена хитна мера — и број наредбе којом је изречена хитна мера.

За добро састављен извештај, нужно је да и патрола приликом интервенције забележи све оно што би могло утицати на процену ризика (нпр. опис лица места [разбијен мобилни телефон, поломљене ствари]; податке о томе да ли су деца била присутна; изглед, опис жртве – да ли има/нема повреде; да ли је реч о особи са инвалидитетом, трудници, особи са сметњама у развоју).

Важно је унети и податак о томе да ли се жртва већ неком обраћала за помоћ (ЦСР, НВО, ДЗ), као и то да ли неко у породици злоупотребљава психоактивне супстанце. Поред тога, важна питања на која патрола може да сазна одговор приликом интервенције јесу:

 – да ли је могући учинилац био на ратишту односно да ли је на ратишту био неко од чланова породице или блиских пријатеља (то је важно због евентуалног поседовања или доступности илегалног оружја и због могућности постојања посттрауматског стреса);

жртву увек треба питати да ли учинилац евентуално поседује оружје (ако поседује, одмах би требало предузети мере у складу са Закоником о кривичном поступку);

занимање учиниоца (војно лице, полицијски службеник, члан ловачког удружења, радник обезбеђења), као и све што указује на то да овакав учинилац има оружје или да му је оно лако доступно.

Било би идеално када би лице места било и фотографисано, уз назнаку да су фотографије направљене службеним фотоапаратом/телефоном.

Када прикупи све горенаведене податке, надлежни полицијски службеник саставља извештај тако што сваки посебан случај обележава редним бројем (1, 2, 3, итд.) и уноси прикупљена обавештења, укратко појединости пријављеног случаја, као и податке који су потребни за израду индивидуалног плана заштите и подршке, ЈМБГ жртве, ЈМБГ учиниоца, број телефона жртве и учиниоца, годиште деце — уколико су присуствовала насилном догађају, ризике које је евидентирао и друго.

* Текст је преузет из збирке Предлог за унапређивање рада групе за координацију и сарадњу у складу са Законом о спречавању насиља у породици *