Одговор на ово спорно питање наметнуо се кроз сагледавање обавезе полицијског службеника, да у наређењу упозна учиниоца насиља са изреченом хитном мером која траје 48 сати, у ситуацијама када је насиље извршено или постоји непосредна опасност од насиља.

У прилог тврдње да се сматра да је окривљеном уредно достављено судско решење о продужењу хитне мере, уколико се супротно одредби члана 17. Закона о спречавању насиља у породици, није јавио полицијском службенику који је наређењем меру изрекао, говори чињеница да је најделотворнији начин да се гарантује безбедност и заштита жртве насиља у породици тај да се успостави физичка удаљеност између жртве и учиниоца, што подразумева да се учинилац удаљује са адресе на којој је пријављен.

Њему је привремено ускраћено право коришћења стана, односно мирна државина, не и својина, а све у циљу заштите приоритетног интереса – заштите жртве. Тада учинилац најчешће не зна где ће он бити надаље, односно где ће боравити. Значи, он напушта стан на чијој је адреси пријављен и полиција нема могућност, када се хитна мера продужи да њему одлуку уручи, јер је он сада на непознатој адреси. Управо због тога Закон о спречавању насиља у породици прописује „посебан протокол за поступање полицијских службеника“ што подразумева да полиција има обавезу да учиниоцу објасни правне процедуре и да га обавештава о правном процесуирању случаја, због чега учинилац и има обавезу да се јави надлежном полицијском службенику. Приликом узимања изјашњења могућег учиниоца, полиција поред личних података узима и контакт податке овог лица (број телефона, мејл адресу), јер су сви ти подаци и касније потребни, нпр. приликом израде индивидуалног плана заштите и подршке.

С тим у вези чланом 17. став 4. Закона о спречавању насиља у породици прописана је садржина наређења које доноси полицијски службеник, а у којем је наведено „Наређење садржи: назив органа који га доноси, податке о лицу коме се изриче хитна мера, врсту хитне мере која се изриче и њено трајање, дан и час изрицања хитне мере и обавезу лица коме је изречена хитна мера да се по њеном истеку јави полицијском службенику који је изрекао“. Ставом 5. истог члана прописано је „Наређење се уручује лицу коме је хитна мера изречена. Ако оно одбије пријем наређења, надлежни полицијски службеник саставља о томе белешку, чиме се сматра да је наређење уручено. “

С обзиром на чињеницу да је учинилац упознат са обавезом да се по истеку хитне мере јави полицијском службенику који је меру изрекао, а он по томе није поступио, никако се не може закључити да му је повређено право и да му није омогућено да има сазнања о својим обавезама тиме што му решење суда о продужењу мере није уручено. Ово посебно што је лице коме је изречена хитна мера упозорено да се по истеку мере јави надлежном полицијском службенику и та констатација је наведена у наређењу које учинилац потписује, посебно при чињеници да је у истом наређењу између осталог наведено и да суд решењем хитну меру може продужити. С тим у вези као неспорно произилази да је учиниоцу познато да истеком мере мора да дође у полицију и информише се. Када се уместо тога, упркос оваквом обавештењу, лице врати у стан, не може се правдати да није знао да ће суд поступати у складу са чланом 36. став 1. Закона о спречавању насиља у породици, јер је наређењем био упозорен на последице таквог понашања.

Значи уколико се учинилац не јави полицији након 48 сати, односно не прими решење о продужењу хитне мере, мере имају дејство. Тако, уколико је полицијски службеник након процене ризика утврдио да је према учиниоцу потребно изрећи неку хитну меру, уручује му примерак наређења. У овом наређењу наводи се упозорење у смислу члана 17. став  4. Закона о спречавању насиља у породици, у коме је прецизирано да је могући  учинилац дужан да се по истеку хитне мере јави надлежном полицијском службенику који је исте изрекао, са тачном назнаком дана и часа када је то потребно да учини. Такође, у обрасцу наређења стоји и да на предлог тужилаштва хитна мера може бити продужена за 30 дана, а на ведено је и да ће у смислу члана 36. став 1. Закона о спречавању насиља у породици, учинилац бити кажњен затвором до 60 дана за прекршај уколико прекрши хитну меру која му је изречена или продужена. Управо ово наређење потписује могући учинилац, те се сматра да је упознат са свим правима и обавезама које су наведена у наређењу.

Због свега наведеног није потребно предузимати никакве посебне мере за обезбеђење присуства овог лица. У пракси се међутим дешава да полицијски службеник и позове лице на број телефона који је оставио приликом узимања личних података или му пошаље СМС поруку, како би га „подсетио“ на обавезу која му је предочена приликом уручења наређења и уколико се и након тога лице не јави и не одазове саставља службену белешку о томе. Овакво поступање може бити целисходно и додатно помоћи у поступку доказивања кршења хитне мере, односно доказивања чињенице да је могући учинилац знао да наређење о изреченим хитним мерама може бити продужено и да је требало да дође у полицијску станицу, како му је речено, а не да се нпр. врати у стан и/или контактира жртву. Овакво поступање учиниоца говори и о његовој личности, па би судија прекршајног суда, приликом оцене доказа и то требало да има у виду.

У сваком случају уколико се лице не одазове, одмах би требало обавестити јавног тужиоца, центар за социјални рад и жртву насиља, како би се предузеле друге мере у циљу заштите и подршке жртви. Центар за социјални рад би такође требало да са жртвом одмах изради безбедносни план. Овај случај је нужно размотрити на састанку Групе за координацију и сарадњу, када ће се поново проценити ризик у односу на нова обавештења и нове чињенице, а нова чињеница јесте и поступање учиниоца, односно његово непоступање по обавештењу полиције, што свакако повећава ризик од насиља за жртву.

*преузето из збирке Зашто морамо заједно против насиља у породици