Иако Закон о спречавању насиља у породици у ст. 3 чл. 36 наводи да се осуђујућа пресуда за прекршај из става 1. овог члана може извршити пре њене правноснажности према Закону о прекршајима, указује на сходну примену чл. 308. Закона о прекршајима, судије прекршајних судова могу, али и не морају да је примене, што све зависи од околности самог пријављеног прекршаја – кршења хитне мере.

Већ је у овим питањима и одговорима указано да, на жалост, и даље постоје судије прекршајних судова које сматрају да хитна мера не производи правно дејство, ако није уручена могућем учиниоцу, иако Закон каже другачије (детаљно објашњено у претходном одговору). Због таквих, личних ставова се дешава да дежурни судија прекршајног суда, у консултацији са полицијским службеником, каже да нема прекршаја, односно кршења хитне мере, јер учинилац није примио решење о продужењу. У овој ситуацији, усмена консултација са дежурним судијом прекршајног суда не ослобађа одговорности полицијске службенике уколико имају доказе да је могући учинилац прекршио хитну меру и уколико не поднесу прекршајну пријаву. Дакле, полицијски службеници у оваквој ситуацији свакако подносе захтев за покретање прекршајног поступка, само не поступка у смислу члана 190. Закона о прекршајима, већ покретање редовног поступка.

Подношењем прекршајне пријаве у овом случају подносилац прекршајне пријаве ће доставити доказе о томе на који начин је могући учинилац одбио пријем решења о продужењу хитне мере (службена белешка на длежног полицијског службеника) , као и на које све начине је могући учинилац био контактиран (позивање телефоном, слање СМС-а) након што је донето решење о продужењу хитне мере и доставити доказе за само кршење хитне мере, када одговорност за даље поступање у прекршајном поступку за кршење хитне мере прелази на судију прекршајног суда.  У том случају, судија прекршајног суда који сматра да нема кршења хитне мере, јер учинилац није знао да су решењем судије за претходни поступак хитне мере продужене, биће обавезан да то у пресуди и образложи. Уколико ослободи могућег учиниоца, полицијски службеници имају обавезу да уложе жалбу на ослобађајућу пресуду Прекршајном апелационом суду Србије, са циљем да се лоша пракса појединих судија прекршајних судова заустави.

*преузето из збирке Зашто морамо заједно против насиља у породици