Уколико су хитне мере изречене/продужене и у односу на децу која иду у вртић/школу, свакако би о томе требало да буду обавештене и ове установе. То је нужно, како би се, мере заштите које предвиђа Закон о спречавању насиља у породици, оствариле у пуном обиму. Ово обавештење школи/вртићу, би без одлагања требало, да достави надлежни центар за социјални рад.

Оваква „обавеза“ центра за социјални рад произилази из његове улоге као Органа старатељства и централне установе која координира са осталим установама (образовним/здравственим) када су деца у питању. Тако према чл. 17. став 6. Закона о спречавању насиља у породици надлежни полицијски службеник доставља наређење, одмах после његовог уручења, основном јавном тужиоцу на чијем подручју се налази пребивалиште, односно боравиште жртве, центру за социјални рад и групи за координацију и сарадњу, а жртва насиља писмено се обавештава о врсти хитне мере која је изречена. Када прими овакво обавештење центар за социјални рад је дужан да без одлагања обавести о томе школу/вртић коју похађају деца у односу на коју су изречене хитне мере.

Аналогно наведеном, када надлежни полицијски службеник прими решење судије о продужењу хитне мере, о томе би без одлагања требало да обавести надлежни центар за социјални рад, а центар би тада требало да обавести вртић/школу коју похађају деца у односу на то које су мере продужене. С обзиром да Закон о спречавању насиља у породици не прецизира овакву ситуацију, то обавештавање не би требало схватити „формално“ и нужно га слати писменим путем, већ би ову „обавезу“ требало тумачити у складу са циљем Закона о спречавању насиља у породици, а то је заштита и подршка жртвама и спречавање насиља у породици кроз координисан, мултисекторски приступ. Управо овако тумачено, обавештавање се може извршити телефоном, мејлом, путем факса, како би се постигла ефикасност и остварила суштина – а то је благовремена и потпуна заштита жртава, у овом случају деце.

*преузето из збирке Зашто морамо заједно против насиља у породици