skip to Main Content

Smernice za odgovorno medijsko izveštavanje

Mediji su važan saveznik u borbi protiv nasilja u porodici i rodno zasnovanog nasilja prema ženama.  Profesionalnim izveštavanjem o ovim složenim društvenim problemima novinari i novinarke mogu promeniti odnos društva prema nasilju, podsticati neprihvatanje nasilnog ponašanja, ali i ohrabriti žrtve da prijave nasilnike. S druge strane senzacionalističko i stereotipno izveštavanje može dovesti do retraumatizacije i sekundarne viktimizacije i može da obeshrabri žrtve koje planiraju da obelodane iskustvo nasilja.

Analiza medijskog izveštavanja u 2019. Godini grupe Novinarke protiv nasilja prema ženama pokazala je sledeće:

  • 78% analiziranih objava svodi se na praćenje konkretnih slučajeva, kada se nasilje već desilo,
  • 22% objava bavilo se fenomenom nasilja prema ženama iz edukativnog ugla,
  • samo 17% medijskih objava ispunjavalo je edukativni funkciju, pružajući opis fenomena, prevencije, načina zaštite i podršku,
  • 13% medijskih objava pružalo je informaciju o nejednakim odnosima moći i neravnopravnosti muškaraca I žena kao uztoku nasilja prema ženama.

Po pitanju izveštavanja o zloupotrebi oružja za vršenje nasilja prema ženama, medijske objave karakteriše sledeće (prema analizi grupe Novinarke protiv nasilja):

  • 98% svih analiziranih objava bile su o konkretnim slučajevima zloupotrebe oružja,
  • manje od 2% objava bavilo se problemom zloupotrebe vatrenog oružja kao fenomenom,
  • 45% medijskih objava sadržala je senzacionalističke ili stereotipne fraze,
  • 49% medijskih objava sadržala je detalje čina ubistva koji su možda relevantni za sud, ali za koje se ne vidi interes javnosti da ih zna.

Novinari i novinarke profesionalnim izveštavanjem mogu biti velika podrška:

  • u procesu izlaska iz nasilnog odnosa,
  • informisanju žena o institucijama i organizacijama kojima mogu da se obrate,
  • rušenju predrasuda o nasilju u porodici ili parnerskom odnosu,
  • jačanju svesti javnosti o neprihvatljivosti nasilja i postupanju

Kako bi novinari i novinarke koji izveštavaju o ovom složenom  problemu  ispunili svoje važne informativne i edukativne uloge, podsećamo na smernice etičnog  izveštavanja o nasilju nad ženama.

Birati naslove

Mnogi naslovi o nasilju nad ženama i nasilju u porodici sadrže senzacionalističke termine, poput “jezivo”, “šokantno” i “brutalno”. S obzirom na to da mnogi čitaoci ne idu dalje od naslova kada čitaju tekst, naslov bi trebalo da bude informativan i da pruža uvid u problematiku nasilja.

Zaštititi identitete

Treba izbegavati otkrivanje identiteta preživele/žrtve, kao i njenih članova porodice, radnog mesta ili bilo čega što bi moglo uputiti na identitet. O ovome je važno posebno voditi računa prilikom izveštavanja  o slučaju nasilja u malim mestima gde i najmanji indikator može biti presudan za spoznavanje identiteta. Ne treba otkrivati ni identitet nasilnika, ne samo zbog pretpostavke nevinosti, već i zbog toga što bi i ta informacija mogla dovesti do otkrivanja identiteta preživele/žrtve. Kada se, iz nekog razloga, obelodanjuje identitet preživele/žrtve, neophodno je tražiti dozvolu za objavljivanje podataka.

Ne prebacivati odgovornost na žrtvu

Nakon informacije o nasilju, neophodno je izbegavati reči poput “jer”, “međutim” i “ali”. Ovako se odgovornost sa učinioca  prebacuje na žrtvu. Takođe, važno je ne pravdati učinioca  ličnim osobinama ili spoljašnjim okolnostima. Nasilje je uvek izbor koji je učinilac  napravio pre samog čina.

Pažljivo izveštavati o postupcima u toku

Ako je postupak protiv učinioca  u toku, ukoliko je moguće, treba se suzdražati od izveštavanja o istom i ne uzimati izjave ni od jedne ni od druge strane. U slučajevima izveštavanja o krivičnim postupcima, umesto fraza poput „navodni nasilnik”, mogu se koristiti termini iz Krivičnog zakonika, kao što su „osumnjičeni”, „okrivljeni” i „optuženi”.

Koristiti relevantne izvore informacija

Najrelevantniji izvori informacija u slučaju nasilja nad ženama i nasilja u porodici su institucije, kao što su policija, tužilaštvo i sud. Kada god postoji prilika da se od njih dobije informacija, treba je iskoristiti. Za razgovor o fenomenu nasilja relevantni su eksperti i ekspertkinje za nasilje nad ženama.

Imati u vidu širi problem

Nasilje prema ženama nije izolovan incident, već društveni fenomen. U skladu sa tim, treba o istom izveštavati kao o manifestaciji istorijske nejednakosti između muškaraca i žena. Treba imati u vidu sve oblike nasilja i njihove specifičnosti (ekonomsko nasilje, fizičko nasilje, seksualno nasilje, proganjanje i drugo) i ne relativizovati nijedan od njih.

Koristiti javni prostor za edukaciju

Mediji imaju obavezu i privilegiju da edukuju javnost o srazmerama nekog problema, pa tako i fenomena nasilja u porodici i nasilja prema ženama. Korišćenjem statističkih podataka, razgovorima sa ekspertima i isticanjem rasprostranjenosti problema, moguće je edukovati i društvo, ali i žrtve o problematici.

Kada god za to postoji prostor, pa i u izveštajima o pojedinačnim slučajevima, potrebno je uključiti kontakte organizacija i institucija kojima je moguće prijaviti nasilje i od kojih žena može zatražiti podršku. Prikazivanje „primera dobre prakse” u kojima su institucije reagovale, a žrtve nasilja u porodici zaštićene, može biti važan faktor kod ohrabrivanja žena da prijave nasilnika.

Sveobuhvatnim odgovornim pristupom izveštavanju o ovoj temi mediji pomažu da žrtve budu ohrabrene da prijave nasilje, ali i utiču na smanjenje tolerancije na nasilje u porodici i doprinose kreiranju društva u kom je ono neprihvatljivo.

Više informacija o odgovornom medijskom izveštavanju o nasilju u porodici pronađite u odeljku Korisni materijali.

 

*tekst je pripremljen na osnovu Smernica za medijsko izveštavanje o nasilju prema ženama Grupe Novinarke protiv nasilja prema ženama i Vodiča za novinarke-nasilje u porodici Autonomnog ženskog centra

Back To Top