U organizaciji Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije, u saradnji sa Delegacijom Evropske unije i Agencijom Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), održan je multisektorski sastanak povodom Dana sećanja na žene žrtve nasilja.

Ispred Ministarstva pravde, prisutnim se obratila posebna savetnica ministra Snežana Radanović i predstavila aktivnosti koje je Ministarstvo pravde u proteklom periodu sprovelo u borbi protiv rodno zasnovanog nasilja. Istakla je da je Nacionalni dan sećanja na žene žrtve nasilja proglašen odlukom Vlade Republike Srbije 2017. godine, u znak sećanja na 18. maj 2015. godine, kada je u porodičnom nasilju za 3 dana u Republici Srbiji ubijeno sedam žena. Tragično izgubljeni životi žena u partnerskom nasilju u deceniji koja je prethodila bili su jedan od povoda Ministarstvu pravde da tokom 2016. godine započne izradu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, sa namerom da unapređenjem prevencije, kroz procenu rizika od strane nadležnih organa, spreči nasilje i njegove posledice.

Skrećući pažnju na činjenicu da je od početka tekuće godine u porodičnom nasilju 18 žena lišeno života, posebna savetnica je istakla da je veliki broj žena spašen blagovremenom reakcijom institucija. Tako je u toku 2022. godine i u prva tri meseca 2023. godine, od strane sudova, a na predlog javnih tužilaca, u Republici Srbiji produženo više od 25.000 hitnih mera prema Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici. Institucije su preventivno delovale i time sprečile da dođe do težih oblika nasilja, pa i mogućeg ubistva žena, ukazala je Radanović. Izricanje hitnih mera zaštite, smatra savetnica, mora biti praćeno adekvatnim individualnim planovima podrške i zaštite žrtvama nasilja, koji se delotvorno sprovode, uz punu saradnju svih organa i ustanova. Tako su Grupe za koordinaciju i saradnju u ovom periodu izradile više od 27.000 individualnih planova zaštite i podrške žrtvama, istakla je ona i dodala da su grupe za koordinaciju i saradnju u toku 2022. godine, i u prva tri meseca 2023. godine održale više od 3.500 sastanaka i razmotrile više od 63.000 prijavljenih slučajeva nasilja u porodici.

„Kada ove podatke posmatramo od početka primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, dakle u periodu od 1. juna 2017. godine pa zaključno sa 31. martom 2023. godine, sudovi su na predlog javnih tužilaca produžili ukupno više od 105.000 hitnih mera. U istom periodu, Grupe za koordinaciju i saradnju sastale su se više od 16.000 puta i zajednički razmotrile više od 280.000 slučajeva prijavljenog nasilja, te izradile više od 97.000 individualnih planova zaštite i podrške žrtvi“, izjavila je Radanović.

Pored preventivne zaštite koja se žrtvama nasilja u porodici pruža hitnim merama prema Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici, dodatna zaštita je unapređena i inkriminisanjem radnji koje se kvalifikuju kao krivična dela koja predviđa i Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, koju je Republika Srbija ratifikovala 31. oktobra 2013. godine, a stupila na snagu 1. avgusta 2014. godine, i to pre svega: krivično delo Polno uznemiravanje i krivično delo Proganjanje koja su u Krivični zakonik RS integrisana 1. juna 2017. godine. Tako je u periodu od 1. juna 2017. zaključno sa 2022. godinom, za krivično delo Proganjanje doneto 228 osuđujućih presuda, dok je za krivično delo Polno uznemiravanje doneto 155 osuđujućih presuda. Analizirajući kaznenu politiku u 2022. godini, za krivično delo: Proganjanje i krivično delo: Polno uznemiravanje, može se utvrditi da je broj izrečenih osuđujućih presuda i kazni zatvora veći za 5,8% u odnosu na prethodnu godinu.

Radanović je istakla i da je za četiri i po godine (od septembra 2018. godine do januara 2023. godine), od kada Ministarstvo pravde prema Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici analizira podatke o polu žrtve, ukupno bilo 97.128 žrtava. Od ukupnog broja žrtava, u 73,3% slučaja žrtve su bile osobe ženskog pola.

Napomenula je da je Ministarstvo pravde pripremilo izmene i dopune Krivičnog zakonika u skladu sa inicijativom predsednika Republike koja je dostavljena Vladi i koju je Vlada prihvatila, a koja, između ostalog, ima za cilj pooštravanje kaznene politike u odnosu na krivično delo Nasilje u porodici i grupu krivičnih dela protiv polne slobode.

U skladu sa inicijativom predsednika Republike, Ministarstvo pravde razmatra i predlog za snižavanje starosne granice za snošenje krivične odgovornosti za učinjeno delo, kada su u pitanju maloletna lica, istakla je Radanović.

Na kraju svog obraćanja, ona je uputila apel medijima da svoju komunikacionu moć usmere u pravcu stava da je nasilje nad ženama i nasilje u porodici nedopustivo, da ga je neophodno uvek jasno osuditi i svaki pojedinačni postupak ispratiti od početka do kraja a posebno kada je u pitanju praćenje sudskih epiloga poznatih slučajeva, zato što se na taj način javnosti šalje jasna poruka o tome da će svaki učinilac nasilja biti adekvatno kažnjen i da će svaka žrtva biti zaštićena.