Prema Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici, predviđeno je da žrtve nasilja prisustvuju sastanku grupe za koordinaciju i saradnju. Iz dosadašnje prakse, utvrđeno je da se ova odredba pomenutog zakona ne poštuje, odnosno da se žrtve nasilja ne pozivaju na sastanak grupe, uglavnom zato što se na sastancima razmatra veliki broj predmeta, a za sam rad predviđen je kratak period. Da bi rad grupe bio efikasan, kao i da bi učešće žrtve bilo konstruktivno, neophodno je žrtvu pripremiti za učešće na sastanku, kako bi njeno prisustvo doprinelo sačinjavanju najboljeg plana zaštite i podrške, te kako bi se sprečila dodatna traumatizacija žrtve i obezbedila efikasnost rada grupe. Aktivno učešće žrtve u rešavanju sopstvenog problema jeste jako važno, jer žrtva najbolje poznaje nasilnika i iz sopstvenog iskustva može da predvidi njegove buduće reakcije. Ukoliko grupa nije u mogućnosti da pozove žrtvu nasilja na sastanak, neophodno je da viđenje žrtve grupi prenese radnik centra za socijalni rad, angažovan na neporednom radu na predmetu, ili predstavnik nevladine organizacije koja žrtvi pruža podršku. S druge strane, na sastanak grupe trebalo bi pozivati žrtve tamo gde postoji visok rizik od nasilja, gde postoji hronicitet i rizik od ponovne eskalacije nasilja ili u slučajevima u kojima je žrtva navela da je prijavila nasilje, ali da je odgovor postupajućih predstavnika institucija bio neadekvatan, da se žrtva oseća nezaštićenom ili ukoliko su i žrtvi bile izrečene hitne mere.

Za učešće na sastanku grupe žrtvu bi trebalo da pripremi predstavnik centra za socijalni rad ili druga organizacija koja joj pruža podršku, tako što će je upoznati s radom grupe, s njenim nadležnostima, kao i sa značajem njenog učešća u radu grupe.

*preuzeto iz zbirke Odgovori na nedoumice i dileme oko primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici