Da. Prijava učenika da postoji nasilje u porodici, pa još i psihologu škole koji definitivno poseduje stručna znanja, nije samo prijava – to je i detetov zahtev za pomoć, pa je nužno da škola o tome obavesti policiju ukoliko se dete s tim slaže. Ukoliko dete moli psihologa škole da to nikome ne kaže, psiholog škole dužan je da obavesti dete da o tome što mu je reklo ne sme da ćuti i da će – bez navođenja toga da je dete prijavilo nasilje – o saznanju da postoji nasilje prvo obavestiti centar za socijalni rad i tražiti da prisustvuje sledećem sastanku grupe za koordinaciju i saradnju.

Ukazujemo na to da postupak za sve prijave po kojima postupa bilo policija, bilo javno tužilaštvo, upravo i počinje od prijave oštećenog ili nekog drugog lica (ustanove, na primer). Obaveštenje o tome ne znači nužno i krivično gonjenje, ali jeste osnov da se preispita osnovanost navoda koji su istaknuti u prijavi, da se prikupe obaveštenja i utvrdi da li se u radnjama prijavljenog eventualno ostvaruju obeležja krivičnog dela, što je osnovni zadatak tužilaštva i policije, a ne škole kao obrazovne ustanove.

S tim u vezi, vrlo je važno verovati oštećenom, a analogno tome, važno je da psiholog škole veruje učeniku, da uvaži sigurnost i slobodu koju je definitivno osetio kada je od nekog stručnog zatražio pomoć za svoj problem; treba ga ohrabriti, podržati i sugerisati mu da ne ignoriše to što je prijavio.

*preuzeto iz zbirke Odgovori na nedoumice i dileme oko primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici