Postupajući u skladu s članom 13. stav 2. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, u kome se navodi: Državni i drugi organi, organizacije i ustanove obavezni su da neodložno prijave policiji  ili  javnom tužiocu svako saznanje o nasilju u porodici ili neposrednoj opasnosti od njega, centar za socijalni rad bio bi dužan da odmah ovu prijavu dostavi policiji, kada će ona biti data u rad nadležnom policijskom službeniku, koji je dužan da proceni rizik i dalje postupa u skladu sa Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici.

Ukoliko je centar za socijalni rad ovu prijavu podneo javnom tužilaštvu, tada bi javno tužilaštvo bilo dužno da – u skladu s članom 13. stav 5. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, u kome se navodi: Javni tužilac kome je prijavljeno nasilje ili neposredna opasnost od njega, dužan je da prijavu odmah prosledi policijskim službenicima, da bi oni o tome obavestili nadležnog policijskog službenika (član 14. stav 1) – odmah dostavi policiji.

Dakle, prijava se bez odlaganja prosleđuje policiji, ukoliko je moguće faksom, a ne stavlja se na primer, kao u praksi pre donošenja zakona o sprečavanju nasilja u porodici, zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja po Zakoniku o krivičnom postupku. Imajući u vidu da primarno postupanje u predmetima nasilje u porodici (prema Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici) ima policija, daleko je celishodnije i efikasnije da centar za socijalni rad postupi na prvi način, to jest da  bez odlaganja prijavu direktno dostavi samo policiji, o čemu je već više puta pričano.

U oba slučaja, bilo da je prijavu primio od centra za socijalni rad ili da prijavu centra primi putem tužilaštva, kao i bez obzira na to da li je izrekao ili nije izrekao hitne mere, nadležni policijski službenik dužan je da i ovaj predmet unese u tabelu novih prijava i da u svojoj pripremi za sastanak, pored drugih podataka, navede i oznake i brojeve predmeta u tužilaštvu, ukoliko je bilo ranijih prijava ili su u ranijem periodu postupali u predmetima koji se odnose na tu porodicu, kako bi i ovaj slučaj bio razmotren na prvom sledećem sastanku grupe za koordinaciju i saradnju.

Takođe, važno je ukazati i na praksu pojedinih centara za socijalni rad koji prijavu za nasilje u porodici istovremeno podnose i policiji i javnom tužilaštvu, iako zakon jasno utvrđuje da je prijavu potrebno dostaviti ili jednom, ili drugom državnom organu.

Ovakvo postupanje takođe uzrokuje dupliranje prijava i nepotrebno zatrpavanja tužilaštava, baš kao što je to navedeno u prethodnom pitanju i odgovoru. S tim u vezi, ako centri za socijalni rad već postupaju na takav način, to jest ako prijavu dostavljaju i policiji i tužilaštvu, onda je  potrebno da prijavu koju dostavljaju tužilaštvu dostave s naznakom „Za grupu za koordinaciju i saradnju (naziv podgrupe – ukoliko postoji)”, gde će navesti i oznake i brojeve tužilačkih predmeta, ukoliko je bilo ranijih prijava ili su u ranijem periodu postupali u predmetima koji se odnose na tu porodicu, kada je važno da je uprava tužilaštva zavede u NPT1 upisnik, a ne u KTR upisnik.

U tom slučaju, tužilac ne bi imao obavezu da prijavu dostavlja policiji, odnosno nadležnom policijskom službeniku – u skladu s članom 13. stav 5. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, jer policija već ima tu prijavu (centar je istu prijavu prosledio na adrese oba organa), niti da stavlja zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja po ZKP-u. Zašto? Zato što će i u ovom slučaju nadležni policijski službenik odmah proceniti rizik i preduzeti mere po Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici i – kao i u prethodnim, već opisanim slučajevima i bilo da izrekne ili ne izrekne hitnu meru – ovaj predmet će uneti u tabelu novih prijava, te će navedena prijava nasilja biti razmotrena na prvom sledećem sastanku grupe za koordinaciju i saradnju, gde će potom ta grupa doneti odluku o svim potrebnim merama zaštite i podrške, a time i o potrebi da se prikupe potrebna obaveštenja.

Postupanjem na ovaj način, kao i na način opisan u odgovoru na prethodno pitanje, neće se dešavati dupliranje prijava, te zatrpavanje predmetima, a time će se pritom postići i veća efikasnost u postupanju svih organa i ustanova u procesu zaštite žrtava.

*preuzeto iz zbirke Odgovori na nedoumice i dileme oko primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici