Znakovni jezik
Čitaj mi
Nasilje u porodici i zakonski okvir zaštite
Nasilje u porodici nije problem samo onih koji ga proživljavaju, već celokupne zajednice. Mediji su bitan činilac u informisanju građana o samom problemu, o analizi njegovog prisustva i uticaja, ali i o načinima na koje ono može da se spreči i suzbije.
Novinari koji o ovom obliku nasilja izveštavaju, često se suočavaju sa dilemom u vezi sa pristupom, budući da nije reč o izolovanom incidentu, već o društvenom fenomenu. Kako bi se sa istim bolje upoznali, neophodno je poznavati društvene okolnosti koje dovode do nasilja, istorijsku pozadinu, trenutnu situaciju i zakonski okvir.
Nasilje u porodici, u smislu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici (član 3), jeste akt fizičkog, seksualnog, psihičkog ili ekonomskog nasilja učinioca prema licu sa kojim se učinilac nalazi u sadašnjem ili ranijem bračnom ili vanbračnom ili partnerskom odnosu ili prema licu sa kojim je krvni srodnik u pravoj liniji, a u pobočnoj liniji do drugog stepena ili sa kojim je srodnik po tazbini do drugog stepena ili kome je usvojitelj, usvojenik, hranjenik ili hranitelj ili prema drugom licu sa kojim živi ili je živeo u zajedničkom domaćinstvu.
Navedeni Zakon u skladu je sa Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (tzv. Istambulskom konvencijom), kojom se nasilje u porodici definiše kao “svako delo fizičkog, seksualnog, psihičkog, odnosno ekonomskog nasilja do kojeg dolazi u okviru porodice ili domaćinstva, odnosno između bivših ili sadašnjih supružnika ili partnera, nezavisno od toga da li počinilac deli ili je delio isto boravište sa žrtvom”. U Konvenciji, koju naša država primenjuje od 2014. godine, prepoznaje se da nasilje u porodici nesrazmerno pogađa žene.
O različitim oblicima nasilja i njegovom prijavljivanju pročitajte više OVDE.
Prema podacima MUP-a koji se navode u Nacionalnog strategiji za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici za period 2021-2025.godine (u daljem tekstu Strategija), učinioci nasilja u prosečno 82% slučajeva su muškarci. S druge strane, u prosečno 70% slučajeva, žrtve nasilja su osobe ženskog pola.
Isto potvrđuju i mesečni podaci Republičkog javnog tužilaštva o žrtvama i počiniocima nasilja koje možete pogledati OVDE.
Informacije koje su istaknute u Strategiji govore o tome da su policiji u protekle tri godine prijavljena ukupno 85355 događaja prijave nasilja, a policijski službenici su tokom 2020. godine izrekli 29.540 hitnih mera zaštite uvedenih Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici, od kojih je u približno 70% slučajeva izrečena mera privremene zabrane učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj.
Prema podacima Ministarstva pravde, u periodu jun 2017 – decembar 2020 osnovna javna tužilaštva, nakon vrednovanja procene rizika, podnela su ukupno 64.402 predloga za produženje hitnih mera, od čega su osnovni sudovi usvojili 63.033 predloga (97,87%). Od septembra 2018. do decembra 2020. godine, osnovni sudovi su produžili hitnu meru u cilju zaštite maloletnih žrtava u 2.534 slučaja. U periodu jun 2017 – decembar 2020 grupe za koordinaciju i saradnju održale su ukupno 9.756 sastanaka na kojima su razmatrale 173.720 slučajeva, na osnovu kojih je sačinjeno 54.342 plana zaštite i podrške (31,28% razmatranih slučajeva).
I pored značajnih pravnih i institucionalnih koraka ka sprečavanju i suzbijanju nasilja u porodici u Srbiji potrebni su kontinuirani napori da se smanji tolerancija i opravdavanje nasilja koje je i dalje prisutno u društvu i utiče na odluku o prijavljivanju nasilja.
Posledice nasilja u porodici i rodno zasnovanog nasilja koje mediji treba da uzmu u obzir kada izveštavaju su dvojake: one koje trpi osoba koja preživljava nasilje i one koje nastaju u društvu. Žrtva nasilja suočava se sa narušenim fizičkim i mentalnim zdravljem, ekonomskim i društvenim posledicama, a nejednakost moći koja se održava normalizacijom nasilja znači da se takvo stanje u društvu zadržava, usporavajući promene.
Potrebno je dalje raditi na informisanju žrtava o dostupnoj podršci. Informacije o dosupnih uslugama po gradu/opštini objedinjene su ovde.
Informacije o tome šta žrtve mogu da očekuju kada prijave nasilje možete pronaći ovde.
I pored toga, treba imati u vidu da se mnoge žrtve suočavaju sa nedostatkom podršku od strane prijatelja ili porodice, a i sa egzistencijalnim strahom u slučaju napuštanja nasilnika. Upravo je zbog toga važno da mediji svojim izveštavanjem utiču na povećane svesti o problemu nasilja, smenjivanju društvene tolerancije na nasilje i povećanju razumevanja i podršku prema onima koji su nasilju izloženi.
Relevantni zakoni, strategije i konvencije ratifikovane u Srbiji
Kada je u pitanju zakonska regulativa u Srbiji relevantna za izveštavanje o nasilju u porodici i nasilju prema ženama, novinari i novinarke mogu da se oslone na dve grupe propisa.
Pre svega, to su dokumenti koji regulišu suzbijanje i sprečavanje nasilja u porodici i rodno zasnovano nasilje, a koji sadrže i odredbe koje se odnose na medijsko izveštavanje.
Postoji i set medijskih zakona kojima se generalno reguliše rad medija i koji sadrže univerzalne principe za profesionalno izveštavanje.
Zakon o sprečavanju nasilja u porodici
Zakon o sprečavanju nasilja u porodici je u pravni sistem Srbije uneo:
- hitne mere u postupanju državnih organa,
- obaveznu procenu rizika od ponavljanja nasilja,
- prekršajnu odgovornost za kršnjenje hitnih mera,
- obaveznu koordinaciju nadležnih institucija i razmatranje svih prijavljenih slučajeva nasilja,
- obavezu održavanja sastanaka Grupe za koordinaciju i saradnju najmanje jednom u 15 dana i izradu individualnih planova zaštite svake žrtve nasilja u porodici,
- kaznene odredbe za nadležne organe i institucije u slučaju nepoštovanja zakona.
Krivični zakonik
Krivično delo nasilje u porodici predviđeno je čl.194. Krivičnog zakonika.
Nasilje u porodici
Član 194
(1) Ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(2) Ako je pri izvršenju dela iz stava 1. ovog člana korišćeno oružje, opasno oruđe ili drugo sredstvo podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši,
učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.
(3) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog člana nastupila teška telesna povreda ili teško narušavanje zdravlja ili su učinjena prema maloletnom licu,
učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.
(4) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog člana nastupila smrt člana porodice,
učinilac će se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina, a ako je član porodice maloletno lice učinilac će se kazniti zatvorom najmanje deset godina.
(5) Ko prekrši mere zaštite od nasilja u porodici koje mu je sud odredio na osnovu zakona kojim se uređuju porodični odnosi,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom.
Uporedo sa donošenjem Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, izmenjen je i Krivični zakonik, kako bi Srbija uskladila svoje zakonodavstvo sa Istanbulskom konvencijom. U Krivični zakonik uneta su i nova krivična dela – proganjanje, polno uznemiravanje, prinudni brak i sakaćenje ženskog polnog organa.
Zakon o policiji
Član 28 Zakona o policiji propisuje da su policijski službenici u slučaju nasilja, odnosno pretnje nasilja u porodici, moraju da preduzmu mere kako bi zaustavili ili sprečili nasilje koje za posledicu može da ima nanošenje povreda ili lišenje života.
Osim Opšteg protokola o postupanju i saradnju ustanova i Posebnog protokola za pravosuđe, takođe, postoji i Poseban protokol o postupanju policijskih službenika u slučajevima nasilja nad ženama u porodici i partnerskim odnosima.
Porodični zakon
U Porodičnom zakonu data je definicija nasilja u porodici i pružena zaštita širokom krugu lica koje vezuje bračna, vanbračna, seksualna, emotivna ili srodnička veza.
Porodično nasilje u ovom zakonu definisano je kao ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice.
Po ovom zakonu, protiv člana porodice koji vrši nasilje sud može odrediti jednu ili više mera kojom se privremeno zabranjuje ili ograničava održavanje ličnih odnosa sa drugim članom porodice.
Zakon o javnom redu i miru
Za pojedina nasilna ponašanja za koja nije smatrano da su dostigla nivo teže društvene opasnosti, odnosno nisu tog inteziteta da bi se učinilac krivično gonio, a dogodila su se na javnom mestu, podnošene su prekršajne prijave za remećenje javnog reda i mira.
Zakon o prekršajima
Zakon o prekršajima dozvoljava da se naloži zabrana pristupa oštećenom, objektima ili mestu izvršenja prekršaja i to na pismeni predlog podnosioca zahteva za pokretanje prekršajnog postupka ili na usmeni zahtev oštećenog istaknut pri saslušanju u prekršajnom postupku.
Zakon o zabrani diskriminacije
Ovaj Zakon zabranjuje govor mržnje, odnosno podsticanje na diskriminaciju, mržnju ili nasilje putem javnih glasila svrstava u teške oblike diskriminacije
Zakon o zabrani diskriminacije takođe propisuje da informacije putem sredstava javnog informisanja ne smeju podsticati diskriminaciju zasnovanu na polu, kao i da su sredstva javnog informisanja dužna da kroz svoje programe razvijaju svest o ravnopravnosti zasnovanoj na polu.
Zakon o rodnoj ravnopravnosti
Ovaj zakon definiše pojmove nasilje u porodici i uznemiravanje (čl.6 st. 1 tač. 12 i 13,) i ukazuje da su to zabranjena dela (čl.32). Zakon takođe uređuje ostvarivanje rodne ravnopravnosti u oblasti javnog informisanja i podseća na obavezu prijavljivanja nasilja. Prema članu 53 ovog zakona svako lice, organ javne vlasti, poslodavac, udruženje i ustanova dužni su da prijave svaki vid nasilja zasnovan na polu, odnosno rodu i nasilja prema ženama u privatnoj i javnoj sferi.
Pojmovi
Član 6, st.1, tačke 12 i 13
Nasilje u porodici označava svako delo fizičkog, seksualnog, psihičkog, odnosno ekonomskog nasilja do kojeg dolazi u okviru porodice ili domaćinstva, odnosno između bivših ili sadašnjih supružnika ili partnera, nezavisno od toga da li izvršilac deli ili je delio isto boravište sa žrtvom.
Uznemiravanje jeste svako neželjeno ponašanje koje ima za cilj ili posledicu povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu pola, odnosno roda, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, zastrašujuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.
Zabrana uznemiravanja, seksualnog uznemiravanja i seksualnog ucenjivanja
Član 32
Zabranjeno je uznemiravanje, seksualno uznemiravanje i seksualno ucenjivanje na radu ili u vezi sa radom na osnovu pola odnosno roda koje čine poslodavci, zaposleni ili druga radno angažovana lica prema drugim zaposlenima ili drugim radno angažovanim licima.
Uznemiravanje na osnovu pola i seksualno uznemiravanje zabranjeni su ne samo na radnom mestu, već i prilikom zapošljavanja, stručnog usavršavanja i napredovanja.
Rodna ravnopravnost u oblasti javnog informisanja
Član 44
Sadržaji u sredstvima javnog informisanja, uključujući i oglašavanje, ne smeju da sadrže podatke kojima se stvara ili podstiče diskriminacija na osnovu pola, odnosno roda.
Zabranjeno je izražavanje mržnje i omalovažavanje žena i muškaraca, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje zasnovano na predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti žena i muškaraca, odnosno na rodnim stereotipima.
Sredstva javnog informisanja dužna su da prilikom izveštavanja koriste rodno osetljiv jezik i da razvijanjem svesti o značaju rodne ravnopravnosti doprinose suzbijanju rodnih stereotipa, društvenih i kulturnih obrazaca, običaja i prakse zasnovane na rodnim stereotipima, diskriminacije na osnovu pola, odnosno roda i drugih ličnih svojstava, kao i rodno zasnovanog nasilja, nasilja u porodici i nasilja prema ženama.
Obaveza prijavljivanja nasilja
Član 53
Svako lice, organ javne vlasti, poslodavac, udruženje i ustanova dužni su da prijave svaki vid nasilja zasnovan na polu, odnosno rodu i nasilja prema ženama u privatnoj i javnoj sferi.
Organi javne vlasti dužni su da bez odlaganja nadležnoj policijskoj upravi ili javnom tužilaštvu prijave svako nasilje iz člana 51. ovog zakona za koje saznaju u vršenju poslova iz svoje nadležnosti, odnosno u obavljanju svoje delatnosti.
Policijska uprava i javno tužilaštvo dužni su da obaveste centar za socijalni rad o prijavljenom nasilju.
Istanbulska konvencija
Zakon o sprečavanju nasilja u porodici i izmene Krivičnog zakonika rezultat su usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici – Istanbulskom konvencijom, koju je Republika Srbija ratifikovala 2013. godine.
Konvencija prepoznaje prirodu nasilja nad ženama kao rodno zasnovano nasilje. Ono nije incidentno, već jedan od ključnih društvenih mehanizama kojima se žene primoravaju da budu u podređenom položaju u odnosu na muškarce, pa se kao takvo mora prepoznati i zakonski, ali i u medijskom izveštavanju.
Ratifikacija Konvencije je zato bila veliki korak za Srbiju koja se obavezala da učini značajne promene u domaćem zakonodavnom i strateškom okviru u ovoj oblasti.
Ciljevi Istanbulske konvencije sa kojima domaće zakonodovastvo i delovanje nadležnih organa moraju da budu usklađeni su zaštita žena od svih vidova nasilja, sprečavanje i procesuiranje nasilja, suzbijanje diskriminacije i promovisanje jednakosti.
U svemu ovom bitna je i uloga medija, jer je neophodno promovisati promene u društvenim i kulturnim obrascima ponašanja žena i muškaraca u cilju iskorenjivanja predrasuda, običaja i tradicija koje se zasnivaju na stereotipnim ulogama žena i muškaraca.
Strategija za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici
U skladu sa Zakonom o ratifikaciji Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena i Zakona o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici), Srbija je 2021. godine usvojila i Strategiju za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici za period 2021 – 2025. godine.
Strategiji je ocenjeno da su uvedena dobra zakonska rešenja i protokoli, ali da je potrebno raditi na:
- unapređenju delovanja svih aktera na prevenciji nasilja,
- obezbeđivanju efikasne i delotvorne zaštite žrtava nasilja,
- inkriminisanju svih oblika nasilja prema ženama i nasilja u porodici, u skladu sa međunarodnim standardima, obezbediti uslove za adekvatno procesuiranje i kažnjavanje učinilaca, te unaprediti položaj žrtava i svedoka i ostvariti prava žrtava na obeštećenje,
- integrisanju javnih politika i uspostavljanju celovitog sistem prikupljanja i analize podataka o ovom fenomenu.
Zašto je važno da mediji informišu o nasilju u porodici i rodno zasnovanom nasilju?
Uticaj medija na javnost u pogledu percepcije nasilja u porodici i rodno zasnovanog nasilja, uključujući i nasilja nad ženama, može da bude složen. Oni mogu da doprinesu održavanju nasilja širenjem stereotipa, ali mogu i da informišu javnost i da, razumevanjem da je nasilje uvek neprihvatljivo, a da je nasilje nad ženama posledica manifestacije istorijske nejednakosti, podižu svest i otvaraju prostor za razgovor o ovom društvenom fenomenu. Dublje preispitivanje problema i društvene odgovornosti od strane medija, društvenu reakciju usmerava kao sistemskom rešavanju ovog problema.
Dodatno, mediji mogu značajno da utiču na povećanje informisanosti javnosti o nasilju u porodici i rodno zasnovanom nasilju i izvorima pomoći i podrške.
Za više informacije pogledajte Smernice za odgovorno medijsko izveštavanje.
Dodatne izvore informacije pogledajte ovde.
