„Žrtve osećaju da imaju podršku i na taj način dobijaju signal da nisu same i da je to na neki način početak procesa osnaživanja.“

Da bi se obezbedila dugoročna zaštita i podrška žrtvama nasilja u porodici ključno je razmotriti sve njihove potrebe i kontekst nasilja kome su izložene. Pored informisanja o njihovim pravima i postupcima u zaustavljanju nasilja, ključno je da žrtva ima mogućnost da učestvuje i da se saglasi sa merama koje se donose u okviru institucionalnog odgovora na nasilje u porodici.

Zakon o sprečavanju nasilja u porodici (ZSNP) u članu 31 st.2 propisuje da „U izradi individualnog plana zaštite i podrške žrtvi učestvuje i žrtva, ako to želi i ako to dozvoljava njeno emotivno i fizičko stanje.” Učešće žrtve u procesu izrade plana predstavlja jedan od izazova u sprovođenju navedenog zakona, ali pozitivne prakse na terenu pokazuju da ih je moguće prevazići i time omogućiti pravovremenu i odgovarajući zaštitu za sve žrtve nasilja u porodici.

Prema podacima praćenja primene ZSNP, OJT Požarevac izdvaja se po broju žrtava koje su učestvovale na sastancima grupe za koordinaciju i saradnju. Ovo tužilaštvo je u periodu od januara 2018. do oktobra 2021. pozvalo 226 žrtava, što je gotovo 1/3 svih pozvanih žrtava u istom periodu u Republici Srbiji (RS). Pored toga, OJT Požarevac je od maja 2021. tužilaštvo koje je prihvatilo mogućnost održavanja sastanaka putem ZOOM aplikacije.

Požarevac pripada Braničevskom okrugu, jednom od devet okruga u RS koji nema ni sigurnu kuću, ni organizacije civilnog društva koje bi pružile podršku žrtvama. U tom smislu osnaživanje žrtve kroz postupke koje preduzimaju nadležne institucije dodatno dobija na značaju. Za zamenicu javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva Draganu Kostić i zamenicu javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva Danijelu Trifunović nema dileme da je učešće žrtve u izradi individualnog plana ključno kako bi u osnovi svih preduzetih intervencija bilo upravo ostvarivanje njene dobrobiti i bezbednosti.

Zašto je iz perspektive delotvornog odgovora na nasilje važno učešće žrtve nasilja u izradi individualnog plana zaštite i podrške?

Zato što je neposredni kontakt vrlo bitan. Na taj način plan se prilagođava potrebama i trenutnoj situaciji, jer je najčešće potrebno sagledati sve aspekte i predloge uz učešće žrtve, s obzirom na to da bi kasnije svi zajedno trebalo da realizujemo plan koji je donet na grupi.

Što se tiče potreba žrtava, uglavnom su to finansijske potrebe – često se radi o nezaposlenim licima, zatim potrebe za smeštajem, pravna pomoć za vođenje postupaka i psihološka pomoć.

Učešće žrtve na grupi je značajno, jer na taj način međusobno podelimo važne informacije, a žrtva se ipak oseća sigurnije, s obzirom na to da često nema drugu zaštitu. Jedan od primera je slučaj žrtve/oštećene koju je suprug maltretirao duži niz godina, ali ona nije prijavljivala nasilje nadležnim organima i nije imala podršku najbliže rodbine. Kao posledica dugogodišnjeg nasilja došlo je do narušavanja zdravstvenog stanja i oboljevanja od teških bolesti. Vođen je krivični postupak za nasilje u porodici, ali oštećena, zbog dugogodišnjeg nasilja, nije imala smelosti da svedoči u ovom postupku. Međutim, rađeno je na njenom osnaživanju i pružanju svake druge pomoći vezano za njenu bezbednost. Ovaj postupak je, na kraju, uspešno sproveden, jer je oštećena uspela da se oslobodi i da da iskaz. Uz podršku i rad sa psihologom učestvovala je u postupku i tako je okrivljeni osuđen na zatvorsku kaznu. Oni nisu više u zajednici, a u kvalitetu života preživele se oseća poboljšanje.

Šta prema vašem mišljenju za žrtvu znači mogućnost učešća na sastanku grupe za koordinaciju i saradnju gde se donose mere u okviru individualnog plana zaštite i podrške? Kako one reaguju?

Žrtve osećaju da imaju podršku i na taj način dobijaju signal da nisu same i da je to na neki način početak procesa osnaživanja, koji je vrlo bitan i za kasnije učešće u krivičnom postupku ako se vodi uporedo. Reakcije žrtava su pozitivne i većina se odaziva pozivima grupe.

Šta su faktori koji određuju da li će žrtva biti pozvana na sastanak grupe i na koji način se one pripremaju za učešće?

Za učešće se najčešće pozivaju žrtve u porodicama gde postoji visoki rizik od nasilja kao i porodice gde se nasilje ponavlja. Što se tiče pripreme, pre dolaska na sastanak grupe, voditelj slučaja iz Centra za socijalni rad obavi razgovor sa žrtvom, a po potrebi se uključuju i stručni saradnici – psiholozi.

Na koji način se žrtva poziva i kako se obavlja razgovor s njom, posebno u okolnostima epidemije COVID – 19?

Pozive za učešće u grupi uručuje policija. Što se tiče učešća žrtava za vreme pandemije, Centar za socijalni rad je bio u stalnom kontaktu sa žrtvama. Sastanci su se održavali online. Za vreme pandemije kada nisu održavani sastanci uživo, kontakti sa žrtvama su bili usmereni na Centre za socijalni rad, te je na osnovu dobijenog izveštaja od centara pravljen individualni plan. Naravno, radilo se o privremenoj situaciji, tako da je ubrzo nastavljeno sa pozivanjem žrtve sa sastanke grupe.

Na osnovu vaše prakse, koji aspekt rada bi trebalo poboljšati u cilju efikasnog institucionalnog odgovora na nasilje u porodici?

To bi svakako bilo uključivanje u većem obimu i drugih državnih organa koji bi svakako značajno doprineli sagledavanju problema, a kasnije i realizaciji planova u borbi protiv nasilja. Bilo bi korisno uključivanje po potrebi i predstavnika Nacionalne službe za zapošljavanje, škola, odnosno njihovih stručnih službi, s obzirom na to da na teritoriji grada Požarevca nema nevladinih organizacija koje bi mogle takođe da učestvuju u radu.