Iskustva tužilaštava u održavanju onlajn sastanaka Grupa za koordinaciju i saradnju

Uvođenje vanrednog stanja zbog epidemije virusa Covid-19, kao i sve mere zaštite koje je u cilju suzbijanja epidemije propisao Krizni štab, otežali su rad institucija na sprečavanju nasilja. Prethodna iskustva iz drugih pandemija ukazivala su na rizik da ograničenje kretanja i strah od zaraze otežaju žrtvama nasilja pristup institucijama koje bi trebalo da im pruže zaštitu i podršku.

Takođe, imajući u vidu da zaštita od nasilja počiva na multisektorskoj saradnji, javili su se izazovi u razmeni podataka između institucija, a mnogi nadležni u grupama za koordinaciju i saradnju (GKS) imali su poteškoće sa organizovanjem sastanaka na kojima su se razmatrali prijavljeni i tekući slučajevi nasilja u porodici i izrađivani individualni planovi za zaštitu žrtava.

Ministarstvo pravde Republike Srbije je u cilju prevazilaženja ovakvih problema i efikasnog rada institucija preporučilo da se sastanci odvijaju putem interneta. U tu svrhu je za 20 zamenika javnih tužilaca u osam osnovnih javnih tužilaštava otvoren nalog za korišćenje ZOOM aplikacije, kako bi lakše, brže i efikasnije održavali sastanke.

U pitanju su tužilaštva koja su u martu 2020.godine godine imala više od 100 razmotrenih slučajeva nasilja u porodici i koja su prihvatila da učestvuju u ovom pilot programu, a to su Drugo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu, kao i osnovna javna tužilaštva u Pančevu, Vrbasu, Novom Sadu, Aranđelovcu, Smederevu, Nišu i Užicu.

Od maja 2021. godine, ova praksa je uvedena u još deset osnovnih javnih tužilaštava.

Korišćenje ZOOM aplikacije za sastanke omogućeno je u saradnji sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji.

Zamenici tužioca: Rad je brži i efikasniji

Predstavnici tužilaštava koji su imali priliku da prvi učestvuju u ovako unapređenom radu sastanaka GKS saglasni su u oceni da je isti učinio njihov rad na zaštiti i pružanju podrške žrtvama bržim i efikasnijim.

Jagoda Raonić, zamenica Osnovnog javnog tužioca u Vrbasu ocenjuje da je priprema za ovakve sastanke ista kao i za klasične, u smislu pripreme predmeta, svih novih informacija i događaja. Razlika je, dodaje, u tome što je samo održavanje pojednostavljeno.

“Izostaju putovanja, dolasci, neposredan fizički kontakt, lakše se dogovorimo o terminu održavanja jer je onlajn, svako od nas raspolaže svojom dokumentacijom i bazom podataka u celosti, nalazi se u vreme sastanka na svom radnom mestu gde, uz pomoć saradnika, odmah može pribaviti sve potrebne spise i podatke kojima raspolaže, što je nemoguće kod sastanaka uživo. Ušteda, efikasnost i poboljšanje u kvalitetu obrađivanja predmeta na radnoj grupi – to su glavne prednosti ovog vida sastajanja”, ističe Raonić.

Da se onlajn sastanci odvijaju brže, efikasnije i ekonomičnije smatra i Milica Ljubičić, zamenica tužioca u Drugom osnovnom javnom tužilaštvu i koordinatorka odeljenja za nasilje u porodici. Ona kaže da su sastanci preko ZOOM aplikacije pokazali veću efikasnost jer svako može da se javlja sa svog radnog mesta odakle može da izvrši dodatne provere, ukoliko su potrebne, što znači da nema potrebe za produžavanjem rokova i menjanjem individualnih planova.

“U složenijim situacijama, s obzirom na to da sastanku prisustvuje jedan predstavnik centra za socijalni rad (CSR) moguće je uključiti voditelja slučajeva i više predstavnika CSR kako bi se pravilno procenio rizik i predvidele efikasne mere za konkretnu žrtvu”, naglašava Ljubičić.

Dodaje da je prednost i to što onlajn sastanci omogućavaju zasedanje grupe u svakom trenutku, što je inače praksa u složenijim situacijama gde se procenjuje visok rizik od nasilja ili je potrebna hitna zaštita žrtve.

“Ovakav način rada uštedeo je značajno vreme, jer je sa jedne strane ukinuta potreba napuštanja mesta rada, a sa druge omogućeno da se sastanci ne odlažu zbog nepostojanja kompletnih informacija, čega je bilo kad su se sastanci odvijali uživo. Onlajn sastanci su uvedeni pre više od godinu dana, kada smo se zbog pandemije suočavali sa novonastalom situacijom, pa je ovakav vid održavanja omogućio da se održi kontinuitet rada i saradnje na bezbedan način po sve učesnike”, smatra Ljubičić.

Dodaje da su, zahvaljujući ovakvom načinu rada, uspeli da svakoj žrtvi pruže adekvatnu pomoć i podršku.

Ušteda vremena je evidentna

Milena Vukajlović, zamenica Osnovnog javnog tužioca u Nišu, kao prednost vidi i to što, umesto čitanja detaljnih podataka na samom sastanku, sada tabele od CSR i policijske uprave dobije dan unapred, pa može da se pripremi za sastanak efikasnije, što predstavlja dodatnu uštedu vremena.

“Sada je ta procedura skraćena, u tom smislu da ja unapred dobijam tabelarni prikaz, unapred se upoznajem sa svim slučajevima, onda unosim u svoj zapisnik njihove podatke, sutradan kontaktiram preko ZOOM-a članove grupe i onda zajedno donosimo odluku. Skraćujemo vreme, a mnogo je efektivnije. Sem toga izvršim prethodne provere kroz evidenciju ovog tužilaštva. Ušteda vremena je evidentna jer se dan unapred sve priprema i onda imamo dosta vremena za razgovor o žrtvi i učiniocu, više nego što imamo na sastancima uživo”, objašnjava Vukajlović i dodaje da je takođe olakšavajuća okolnost to što se svi članovi GKS nalaze na svojim radnim mestima gde imaju trenutni pristup podacima iz njihovih institucija.

Sve sagovornice ističu da se prilikom pripreme za onlajn sastanke poštuju svi zakonski propisi i postupci propisani pravilnicima GKS.

Kako priča Ljubičić, u svakom slučaju se dan pre sastanka sačinjava zapisnik i razmenjuju podaci, nakon čega se svima koji će prisustvovati sastanku šalju linkovi za pristup.

“Na sastanku najčešće učestvuju stalni i obavezni članovi – zamenik tužioca, predstavnik CSR i nadležni policijski službenik, ali pored njih mogu prisustvovati svi čije je učešće predviđeno Zakonom”, opisuje zamenica javnog tužioca u Drugom osnovnom javnom tužilaštvu.

Nadležni policijski službenik i nadležni radnik centra za socijalni rad dan pre sastanka dostavljaju tabele za svaki slučaj nasilja pojedinačno, a u niškom tužilaštvu ih, u proseku, nedeljno ima oko 20, kaže Vukajlović.

Tehnički uslovi – izazov koji treba rešiti

Nesumnjivo su organizovanjem onlajn sastanaka prevaziđeni brojni problemi u funkcionisanju nadležnih institucija tokom vanrednog stanja, ali kao izazov koji tek treba rešiti su ostali adekvatni tehnički uslovi za redovno organizovanje sastanaka. 

Vukajlović kaže da su na jugu zemlje iskusili teškoće sa tehnologijom.

“Problem kod primene ZOOM aplikacije se javlja u područnim jedinicama, gde kolege imaju poteškoće jer im se ‘gubi’ signal tokom sastanaka, pa zbog slabog interneta koriste svoje privatne telefone ili laptopove”, navodi zamenica javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Nišu.

Učešće žrtve važno, onlajn održavanje sastanaka ne sme biti prepreka

Nemogućnost pristupa tehnologiji može da predstavlja problem i za žrtve koje žele da prisustvuju sastancima na kojima se donosi individualni plan za njihove slučajeve, naročito za one koje dolaze iz manjih mesta ili iz socijalno ugroženih porodica.

Zamenica osnovnog javnog tužioca u Vrbasu Jagoda Raonić ocenjuje da žrtve često nemaju adekvatan uređaj za onlajn sastanak ili dovoljan nivo tehnološke pismenosti, što bi mogli biti glavni razlozi njihovog neučestvovanja.

“Taj problem se može prevazići pozivanjem žrtve uživo u kancelariju postupajućeg zamenika OJT u vreme održavanja sastanka”, navodi Raonić.

Rešenje koje su u Nišu pronašli za ovaj problem je da specijalizovani zamenici tužioca u najkraćem roku dostave zahtev centru za socijalni rad da obavi razgovor sa žrtvom i učiniocem i, na osnovu toga, da predlog mera zaštite, a Vukajlović kaže da su u toku vanrednog stanja obavljali i telefonske razgovore sa žrtvama.

Dosadašnja praksa rada GKS Drugog osnovnog javnog tužilaštva, kada je u pitanju učešće žrtava u radu grupe, pokazala je da su žrtve bile prisutne u složenijim situacijama visokog rizika kada je trebalo mere preciznije prilagoditi potrebi žrtve, kaže Ljubičić.

“U dosadašnjem radu žrtve su se uključivale najčešće u rad grupe iz CSR ili policije iz bezbednosnih razloga, pa sa takvim načinom rada treba nastaviti i dalje i uključivati što više žrtava”, ističe Ljubičić.

Dodaje da bi učešće žrtava trebalo biti veće, jer na sastancima žrtva može da vidi ko joj pruža podršku, sama da stekne utisak o tome kroz razgovor sa članovima grupe, ali i da stekne poverenje u nadležne institucije. Upravo zbog toga, ocenjuje, onlajn održavanje sastanka nije i ne sme biti prepreka za saradnju članova grupe sa žrtvom.

Praksa sa kojom bi se trebalo nastaviti

Sve sagovornice iz tužilaštava saglasne su u oceni da bi se sa praksom održavanja onlajn sastanaka trebalo nastaviti i da bi bilo korisno da se ista proširi i na ostala tužilaštva u zemlji, kao i da bi trebalo raditi na daljoj obuci i motivaciji zaposlenih i na obezbeđivanju boljih tehničkih uslova.