Svaka policijska stanica, odnosno policijska ispostava dužna je da vodi posebnu evidenciju o svim prijavljenim slučajevima nasilja u porodici iz člana 3. stav 3. Zakona, odnosno prijavljenim krivičnim delima iz člana 4. stav 1. Zakona, koji su se dogodili u periodu između dva sastanka. Evidencija ovih slučajeva sastoji se iz tabele prijavljenih slučajeva i detaljnog izveštaja o svakom prijavljenom slučaju i o postupanju svih policijskih službenika.

Tabela prijavljenih slučajeva

U tabelu prijavljenih slučajeva unose se bazični podaci, kao što su:

• broj iz evidencije MUP-a;
• krivično delo, ukoliko je kvalifikovano;
• datum i mesto izvršenja;
• podaci za učinioca i žrtvu;
• broj predmeta u tužilaštvu i/ili centru za socijalni rad, ukoliko su poznati, odnosno ukoliko je reč o porodici u odnosu na koju se i ranije postupalo.

Popunjenu tabelu novoprijavljenih slučajeva nadležni policijski službenik, član Grupe, dostavlja tužilaštvu i centru za socijalni rad u danu koji prethodi danu sastanka, najkasnije do 10,00 časova, putem elektronske pošte ili faksom, a u slučaju prijavljenog dela iz nadležnosti višeg javnog tužilaštva — i članu Grupe iz reda zamenika višeg tužioca.

Zašto je potrebno popuniti ovu tabelu? Ovu tabelu potrebno je popuniti da bi pisarnice osnovnih javnih tužilaštava i centara za socijalni rad lakše evidentirale slučajeve i iz svojih evidencija izvukle ono što imaju za konkretnu porodicu, te pripremile podatke koji su neophodni ovim stalnim članovima (zameniku javnog tužioca i radniku centra za socijalni rad) kako bi se adekvatno i blagovremeno pripremili za sastanak Grupe. Između ostalog, to omogućava zameniku javnog tužioca — predsedavajućem — da pripremi nacrt zapisnika. Ovu preporuku usvojila su neka tužilaštva, što je umnogome povećelo efikasnost rada Grupe.

---

---

Izveštaj nadležnog policijskog službenika za sastanak Grupe trebalo bi da sadrži sledeće:

• Detaljan izveštaj o svakom prijavljenom slučaju, gde će se evidentirati svi slučajevi prijave nasilja u prethodnih sedam (7), deset (10) ili petnaest (15) dana — u zavisnosti od toga koliko često se organizuju sastanci Grupe. Dakle, sve prijave, čak i one gde je očito da nije reč o krivičnom delu, ili čak ni o „običnom” nasilju, te one gde jeste u pitanju krivično delo i gde nije izrečena hitna mera, kao i prijave za krivična dela iz člana 4/1 Zakona.

• In formacije o preduzetim merama svih policijskihslužbenika koji postupali po prijavi nasilja, o konsultacijama s dežurnim javnim tužiocem, konsultacijama s dežurnim radnikom nadležnog centra za socijalni rad, podatke o prethodnim intervencijama, prijavama, osudama za krivična dela i prekršaje za sve učesnike događaja, o posedovanju oružja, podatak o tome da li u porodici ima dece i da li su prisustvovala nasilnom događaju, kao i procenu rizika, s naznakom koji su rizici uočeni.

• Ukoliko je u međuvremenu dostavljena prijava ili izveštaj javnom tužilaštvu, izveštaj mora da sadrži KU, PU ili D broj, a ukoliko je bila izrečena hitna mera — i broj naredbe kojom je izrečena hitna mera.

Za dobro sastavljen izveštaj, nužno je da i patrola prilikom intervencije zabeleži sve ono što bi moglo uticati na procenu rizika (npr. opis lica mesta [razbijen mobilni telefon, polomljene stvari]; podatke o tome da li su deca bila prisutna; izgled, opis žrtve – da li ima/nema povrede; da li je reč o osobi sa invaliditetom, trudnici, osobi sa smetnjama u razvoju).

Važno je uneti i podatak o tome da li se žrtva već nekom obraćala za pomoć (CSR, NVO, DZ), kao i to da li neko u porodici zloupotrebljava psihoaktivne supstance. Pored toga, važna pitanja na koja patrola može da sazna odgovor prilikom intervencije jesu:

 – da li je mogući učinilac bio na ratištu odnosno da li je na ratištu bio neko od članova porodice ili bliskih prijatelja (to je važno zbog eventualnog posedovanja ili dostupnosti ilegalnog oružja i zbog mogućnosti postojanja posttraumatskog

stresa);

– žrtvu uvek treba pitati da li učinilac eventualno poseduje oružje (ako poseduje, odmah bi trebalo preduzeti mere u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku);

– zanimanje učinioca (vojno lice, policijski službenik, član lovačkog udruženja, radnik obezbeđenja), kao i sve što ukazuje na to da ovakav učinilac ima oružje ili da mu je ono lako dostupno.

Bilo bi idealno kada bi lice mesta bilo i fotografisano, uz naznaku da su fotografije napravljene službenim fotoaparatom/telefonom.

Kada prikupi sve gorenavedene podatke, nadležni policijski službenik sastavlja izveštaj tako što svaki poseban slučaj obeležava rednim brojem (1, 2, 3, itd.) i unosi prikupljena obaveštenja, ukratko pojedinosti prijavljenog slučaja, kao i podatke koji su potrebni za izradu individualnog plana zaštite i podrške, JMBG žrtve, JMBG učinioca, broj telefona žrtve i učinioca, godište dece — ukoliko su prisustvovala nasilnom događaju, rizike koje je evidentirao i drugo.

*Tekst je preuzet iz zbirke Predlog za unapređivanje rada grupe za koordinaciju i saradnju u skladu sa Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici