U Vršcu je krajem januara održan okrugli sto o rezultatima sedmomesečne primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici. Okrugli sto organizovali su Ministarstvo unutrašnjih poslova i Kriminalističko-policijska akademija, uz podršku Fondacije „Hans Zejdel“. Okrugli sto u Vršcu doprineo je uspostavljanju još bolje saradnje između Ministarstva pravde, Ministarstva unutrašnjih poslova i Kriminalističko -policijske akademije, s obzirom da su rešena mnoga sporna pitanja koja su se dešavala u praksi, ali i otvorena nova pitanja u vezi primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici koja treba u budućnosti zajedničkom saradnjom rešavati.

Jasmina Puhača iz Uprave kriminalističke policije Ministarstva unutrašnjih poslova navela da je od 1. juna do kraja 2017. godine, odnosno za sedam meseci primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, policija izrekla 13.808 hitnih mera od kojih su 9.390 bile mere privremene zabrane učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj. Kako je rekla, za prvih 15 dana 2018. godine na teritoriji Republike Srbije policijski službenici izrekli su 1.277 hitnih mera od kojih su 426 bile mere privremenog udaljenja učinioca iz stana.

U sesiji posvećenoj prijavi nasilja u porodici i postupanju policije, otvorena su brojna pitanja, od toga da li zadržavanje mogućeg učinioca do 8 časova predstavlja lišenje slobode, paralelne primene ZKP, odnosno da li se prvo primenjuje ZKP ili Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, pa do toga kako utvrditi da li je u pitanju samo porodični konflikt ili nasilje u porodici. Pojedini policijski službenici su naveli da im je na „terenu„ najteže da utvrde da li je u pitanju samo porodičan sukob ili se radi o nasilju u porodici, te da iz tog razloga izriču hitne mere. Svi su se saglasili da je neophodno i dalje raditi na edukacijama postupajućih policijskih službenika kako bi ovakve i slične nedoumice bile otklonjene.

Otvorena su i brojna pitanja kada je reč o proceni rizika, praćenju primene i izricanju hitnih mera, pa je postavljeno pitanje da li je učinilac prekršio izrečenu hitnu meru zabrane kontakta i prilaska žrtvi u slučaju kada je žrtva – supruga u poodmakloj trudnoći bila smeštena u Sigurnoj kući nekoliko dana, nakon čega se sama vratila u svoj stan.

Gorjana Mirčić Čaluković iz Ministarstva pravde odgovorila je da u tom slučaju, bez obzira što se žrtva sama vratila kući, učinilac ima obavezu da napusti svoj stan da ne bi došao u kontakt sa žrtvom i na taj način prekršio izrečenu hitnu meru.

U okviru debate o radu grupe za koordinaciju i saradnju, Mirčić Čaluković je rekla da je na osnovu pregleda primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu i Vršcu zaključeno je da se deo Zakona koji se odnosi na izricanje hitnih mera uspešno primenjuje. Takođe, ona je dodala da bi u narednom periodu trebalo više raditi na izradi individualnih planova podrške i zaštite žrtvama. Policijski službenici iz Niša su ukazali na probleme koji im se u praksi javljaju kada je u pitanju ispitivanje maloletnih žrtava, gde je neophodno da od žrtve uzmu neke uopštene podatke, ali i podatke o izvršenom krivičnom delu kako bi mogli da prikupe dovoljno dokaza, a da pri tome treba imati u vidu da je to posebno osetljiva kategorija lica i pokušati na svaki mogući način izbeći njihovu sekundarnu viktimizaciju.

Predsednik Prekršajnog suda Milan Marinović postavio je pitanje šta treba raditi kada se učinilac, nakon što mu je uručeno naređenje kojim se izriče hitna mera, nakon 48 časova ne javi policiji i da li je, na primer, u 49. času prekršio hitnu meru koja mu je od strane suda produžena na 30 dana iako on o tome nije bio obavešten. Na sednici sudija Prekršajnog Apelacionog suda zauzet je stav da u tom smislu to jeste prekršaj, bez obzira što dostavnica da je produžena hitna mera nije uručena učiniocu.
Mirčić Čaluković je navela da je tačno propisano u naređenju upozorenje u smislu člana 17. stav 4. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, gde je precizirano da je mogući učinilac dužan da se po isteku hitne mere javi nadležnom policijskom službeniku koji je iste izrekao, sa tačnom naznakom dana i časa kada je to potrebno da učini. Takođe, u obrascu naređenja stoji i da na predlog tužilaštva hitna mera može biti produžena za 30 dana. S obzirom da ovo naređenje potpisuje učinilac smatra se da je upoznat sa svim pravima i obavezama koje su navedena u naređenju. Time, ukoliko se mogući učinilac ne javi nadležnom policijskom službeniku i ne postupi u skladu sa datim obaveštenjem, koje je istovremeno njegova obaveza i pravo (jer mu od prijema rešenja teče i rok za izjavljivanje žalbe ukoliko je eventualno došlo do produženja hitne mere) smatra se da je učinilac odbio prijem i rešenje proizvodi dejstvo.Samim tim ako je hitna mera produžena a da učinilac to nije znao on čini prekršaj.

Predsednik Prekršajnog suda je naveo i da su najvećem broju slučajeva kazne za kršenje hitnih mera bile od 30 do 60 dana zatvora i da je u jednom slučaju učinilac kažnjen sa novčanom kaznom od 50.000 dinara kada je sudija ocenio da je s obzirom na način povrede hitne mere novčana kazna bila opravdana. Pokrenuta je i tema povrede hitne mere zabrane kontaktiranja žrtve putem društvenih mreža gde je mogućnost zloupotreba veoma velika i samim tim gde je i dokazivanje otežano. Marinović je pokrenuo i pitanje tzv. „sigurnih kuća„ za nasilnike gde bi se dok traje hitna mera od 30 dana moglo raditi sa njima u smislu psihosocijalnog tretmana i na taj način uticati na njihovu svest da više ne čine nasilje, sa tim što bi odlazak u te sigurne kuće bio na dobrovoljnoj osnovi.

Profesor Kriminalističko–policijske akademije dr Milan Žarković istakao je da bi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici trebalo da bude u nekim segmentima fleksibilniji i životniji i da bi bilo korisno poraditi i na terminologiji s obzirom da u Zakonu ima termin mogući učinilac, ali nema termin moguća žrtva. Stefan Milijanović iz Uprave kriminalističke policije ukazuje da Zakon ne ostavlja mogućnost da se izrečena hitna mera skrati, nego isključivo je propisano njeno produžnje od strane suda, pa smatra da bi o tome trebalo razmisliti prilikom eventualnih zakonskih izmena.

Kada je u pitanju odgovornost policijskih službenika prilikom procene rizika ukoliko se, na primer, nakon njihove procene rizika dogodi ubistvo, Mirčić Čaluković je odgovorila da je najvažnije da se nadležni policijski službenik dosledno pridržava liste rizika koja je dostavljena od strane Ministarstva unutrašnjih poslova i pravilno popuni ovu listu, te da odgovornost policijskog službenika u ovom slučaju ne može da postoji. Međutim ukoliko policijski službenik nije pravilno taksativno popunio ovu listu rizika njegova odgovornost će postojati, ali svakako odgovornost ne može postojati samo na strani policijskog službenika, već i na ostalim članovima grupe za koordinaciju i saradnju ukoliko su razmatrali navedeni slučaj.