Odgovor na ovo sporno pitanje nametnuo se kroz sagledavanje obaveze policijskog službenika, da u naređenju upozna učinioca nasilja sa izrečenom hitnom merom koja traje 48 sati, u situacijama kada je nasilje izvršeno ili postoji neposredna opasnost od nasilja.

U prilog tvrdnje da se smatra da je okrivljenom uredno dostavljeno sudsko rešenje o produženju hitne mere, ukoliko se suprotno odredbi člana 17. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, nije javio policijskom službeniku koji je naređenjem meru izrekao, govori činjenica da je najdelotvorniji način da se garantuje bezbednost i zaštita žrtve nasilja u porodici taj da se uspostavi fizička udaljenost između žrtve i učinioca, što podrazumeva da se učinilac udaljuje sa adrese na kojoj je prijavljen.

Njemu je privremeno uskraćeno pravo korišćenja stana, odnosno mirna državina, ne i svojina, a sve u cilju zaštite prioritetnog interesa – zaštite žrtve. Tada učinilac najčešće ne zna gde će on biti nadalje, odnosno gde će boraviti. Znači, on napušta stan na čijoj je adresi prijavljen i policija nema mogućnost, kada se hitna mera produži da njemu odluku uruči, jer je on sada na nepoznatoj adresi. Upravo zbog toga Zakon o sprečavanju nasilja u porodici propisuje „poseban protokol za postupanje policijskih službenika“ što podrazumeva da policija ima obavezu da učiniocu objasni pravne procedure i da ga obaveštava o pravnom procesuiranju slučaja, zbog čega učinilac i ima obavezu da se javi nadležnom policijskom službeniku. Prilikom uzimanja izjašnjenja mogućeg učinioca, policija pored ličnih podataka uzima i kontakt podatke ovog lica (broj telefona, mejl adresu), jer su svi ti podaci i kasnije potrebni, npr. prilikom izrade individualnog plana zaštite i podrške.

S tim u vezi članom 17. stav 4. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici propisana je sadržina naređenja koje donosi policijski službenik, a u kojem je navedeno „Naređenje sadrži: naziv organa koji ga donosi, podatke o licu kome se izriče hitna mera, vrstu hitne mere koja se izriče i njeno trajanje, dan i čas izricanja hitne mere i obavezu lica kome je izrečena hitna mera da se po njenom isteku javi policijskom službeniku koji je izrekao“. Stavom 5. istog člana propisano je „Naređenje se uručuje licu kome je hitna mera izrečena. Ako ono odbije prijem naređenja, nadležni policijski službenik sastavlja o tome belešku, čime se smatra da je naređenje uručeno. “

S obzirom na činjenicu da je učinilac upoznat sa obavezom da se po isteku hitne mere javi policijskom službeniku koji je meru izrekao, a on po tome nije postupio, nikako se ne može zaključiti da mu je povređeno pravo i da mu nije omogućeno da ima saznanja o svojim obavezama time što mu rešenje suda o produženju mere nije uručeno. Ovo posebno što je lice kome je izrečena hitna mera upozoreno da se po isteku mere javi nadležnom policijskom službeniku i ta konstatacija je navedena u naređenju koje učinilac potpisuje, posebno pri činjenici da je u istom naređenju između ostalog navedeno i da sud rešenjem hitnu meru može produžiti. S tim u vezi kao nesporno proizilazi da je učiniocu poznato da istekom mere mora da dođe u policiju i informiše se. Kada se umesto toga, uprkos ovakvom obaveštenju, lice vrati u stan, ne može se pravdati da nije znao da će sud postupati u skladu sa članom 36. stav 1. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, jer je naređenjem bio upozoren na posledice takvog ponašanja.

Znači ukoliko se učinilac ne javi policiji nakon 48 sati, odnosno ne primi rešenje o produženju hitne mere, mere imaju dejstvo. Tako, ukoliko je policijski službenik nakon procene rizika utvrdio da je prema učiniocu potrebno izreći neku hitnu meru, uručuje mu primerak naređenja. U ovom naređenju navodi se upozorenje u smislu člana 17. stav  4. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, u kome je precizirano da je mogući  učinilac dužan da se po isteku hitne mere javi nadležnom policijskom službeniku koji je iste izrekao, sa tačnom naznakom dana i časa kada je to potrebno da učini. Takođe, u obrascu naređenja stoji i da na predlog tužilaštva hitna mera može biti produžena za 30 dana, a na vedeno je i da će u smislu člana 36. stav 1. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, učinilac biti kažnjen zatvorom do 60 dana za prekršaj ukoliko prekrši hitnu meru koja mu je izrečena ili produžena. Upravo ovo naređenje potpisuje mogući učinilac, te se smatra da je upoznat sa svim pravima i obavezama koje su navedena u naređenju.

Zbog svega navedenog nije potrebno preduzimati nikakve posebne mere za obezbeđenje prisustva ovog lica. U praksi se međutim dešava da policijski službenik i pozove lice na broj telefona koji je ostavio prilikom uzimanja ličnih podataka ili mu pošalje SMS poruku, kako bi ga „podsetio“ na obavezu koja mu je predočena prilikom uručenja naređenja i ukoliko se i nakon toga lice ne javi i ne odazove sastavlja službenu belešku o tome. Ovakvo postupanje može biti celishodno i dodatno pomoći u postupku dokazivanja kršenja hitne mere, odnosno dokazivanja činjenice da je mogući učinilac znao da naređenje o izrečenim hitnim merama može biti produženo i da je trebalo da dođe u policijsku stanicu, kako mu je rečeno, a ne da se npr. vrati u stan i/ili kontaktira žrtvu. Ovakvo postupanje učinioca govori i o njegovoj ličnosti, pa bi sudija prekršajnog suda, prilikom ocene dokaza i to trebalo da ima u vidu.

U svakom slučaju ukoliko se lice ne odazove, odmah bi trebalo obavestiti javnog tužioca, centar za socijalni rad i žrtvu nasilja, kako bi se preduzele druge mere u cilju zaštite i podrške žrtvi. Centar za socijalni rad bi takođe trebalo da sa žrtvom odmah izradi bezbednosni plan. Ovaj slučaj je nužno razmotriti na sastanku Grupe za koordinaciju i saradnju, kada će se ponovo proceniti rizik u odnosu na nova obaveštenja i nove činjenice, a nova činjenica jeste i postupanje učinioca, odnosno njegovo nepostupanje po obaveštenju policije, što svakako povećava rizik od nasilja za žrtvu.

*preuzeto iz zbirke Zašto moramo zajedno protiv nasilja u porodici