Mišljenje centra za socijalni rad u smislu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici mogli bismo nazvati „preliminarnim izveštajem“.

Dakle, to nije nalaz i mišljenje stručnog tima, koji centar izrađuje nakon sveobuhvatnog postupka opservacije neke porodice. S tim u vezi mišljenje centra za socijalni rad u smislu člana 15. st. 3. zakona trebalo bi da sadrži osnovne podatke iz evidencije centra za socijalni rad o nekoj porodici i to da li se porodica nalazi na evidenciji, od kada, po kom osnovu, da li je centar i kada preduzimao kakve radnje iz svoje nadležnosti, ima li dece u toj porodici, da li su eventualno u toku neki postupci i koji i slično.

Primera radi, ukoliko bi centar naveo da se porodica nalazi na evidenciji zbog materijalnih davanja, to bi nadležnom policijskom službeniku kod procene rizika i zameniku javnog tužioca kod vrednovanja rizika ukazivalo na rizik finansijskih problema, podatak da u porodici ima dece – ukazuje na rizik da su deca mogla biti prisutna i da su mogla biti povređena, podatak da se porodica nalazi na evidenciji više godina zbog npr. narušenih porodičnih odnosa ukazuje na podatak da postoji kontinuitet u narušenim odnosima i da poslednja prijava koja se procenjuje nikako ne može biti smatrana kao incidentan događaj i sl.

Ovde je važno ukazati i na potrebu hitnog postupanja centra za socijalni rad kod davanja mišljenja iz čl. 15. st. 3 zakona. Dakle, mišljenje u smislu čl. 15. st. 3. policiji mora biti dostavljeno do isteka 8. sata, a tužiocu do isteka 24. sata. Ovo iz razloga, jer se u nekim situacijama dešava da policija zatraži mišljenje, a centar ga dostavi nakon 7 i više dana.

Ovakvo mišljenje, čak i da je daleko opširnije i kvalitetnije od osnovnih podataka, potpuno je „zamagljeno“ neispunjenjem načela hitnosti i nikako ne doprinosi radu policije i tužilaštva u hitnoj proceni rizika.

Upravo zbog ovako kratkog roka za davanje mišljenja centra za socijalni rad, koji jeste nužan za postupanje policije i javnog tužilaštva, nadležni policijski službenik bi mišljenje centra trebalo da traži odmah po dovođenju mogućeg učinioca, kako bi i centar imao rok do 8 sati da dostavi mišljenje iz čl. 15 st. 3, odnosno javni tužilac bi ovo mišljenje trebalo da traži od centra odmah nakon što je od nadležnog policijskog službenika obavešten da je licu uručeno naređenje o izrečenim hitnim merama, kako bi i centar imao do 24 časa da da ovo mišljenje. Sve ovo podrazumeva da su policija, centar i tužilaštvo dobro „umreženi“, a to znači da se „poznaju“, odnosno da imaju razmenjene brojeve telefona, mejlove ili brojeve faksa. Dakle, nužno je da sarađuju, što jeste njihova obaveza predviđena Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici.

*preuzeto iz zbirke Zašto moramo zajedno protiv nasilja u porodici