Zakon o sprečavanju nasilja u porodici (u daljem tekstu: Zakon) predvideo je obaveznu multisektorsku saradnju, obavezujući sve nadležne institucije na to da sarađuju kako bi se žrtvi nasilja u porodici i žrtvi krivičnih dela iz člana 4 stav 1. Zakona, putem multisektorskog pristupa, pružila sveobuhvatna zaštita i podrška.

Prema ovom zakonu, grupu za koordinaciju i saradnju čine predstavnici osnovnih javnih tužilaštava, policijskih uprava i centara za socijalni rad, s područja za koje se grupa obrazuje (član 26/1). To su stalni članovi grupe. Ako je za gonjenje učinilaca krivičnih dela iz člana 4. stav 1. koja su određena ovim zakonom nadležno više javno tužilaštvo, viši javni tužilac imenuje svog zamenika koji je završio specijalizovanu obuku, da učestvuje u radu grupe i da njoj predsedava (član 26/4).

Sastancima mogu – po potrebi – prisustvovati i predstavnici obrazovnih, vaspitnih i zdravstvenih ustanova, Nacionalne službe za zapošljavanje, predstavnici drugih pravnih lica i udruženja i pojedinci koji pružaju zaštitu i podršku žrtvama (član 25/4). To su povremeni članovi grupe.

Grupa za koordinaciju i saradnju (u daljem tekstu: Grupa), formirana u sastavu koji propisuje Zakon, izrađuje individualni plan zaštite i podrške žrtvi (član 31/1). U njegovoj izradi učestvuju članovi grupe, kao i žrtva — ako to želi i ako to dozvoljava njeno emotivno i fizičko stanje (član 31/2).

Zamenik javnog tužioca, predsedavajući, radnik nadležnog centra za socijalni rad i nadležni policijski službenik sastaju se najmanje jednom u 15 dana i uvek učestvuju u radu Grupe i to za sve prijavljene slučajeve nasilja u porodici. Zato bi se i mogli nazvati stalnim članovima ove grupe.

Grupi predsedava član Grupe, iz reda zamenika Osnovnog javnog tužilaštva. Ako je za gonjenje učinioca krivičnog dela iz člana 4. stav 1. Zakona nadležno Više javno tužilaštvo, delu sastanka – na kome se raspravlja o slučaju iz nadležnosti Višeg javnog tužilaštva – predsedava član Grupe iz reda zamenika višeg javnog tužioca. Datumi održavanja redovnih sastanka morali bi biti unapred, tačno određeni, kako bi i ostali članovi Grupe mogli da se pripreme i da usklade svoje obaveze s danom sastanka (npr. svake srede, ili svakog 2. i 4. petka u mesecu). Vanredni sastanci Grupe održavaju se kada je to potrebno radi neodložne delotvorne zaštite ili podrške žrtvi i može ih predložiti svako od stalnih članova Grupe ili od predstavnika u smislu člana 25. stav 4. Zakona (npr. zdravstvene, obrazovne ustanove, NVO); u tom slučaju, sastanak se održava najkasnije u roku od dva radna dana.

Po potrebi, sastancima mogu prisustvovati predstavnici obrazovnih, vaspitnih i zdravstvenih ustanova i Nacionalne službe za zapošljavanje, predstavnici drugih pravnih lica i udruženja, kao i pojedinci koji pružaju zaštitu i podršku žrtvama. Navedeni predstavnici prisustvuju povremeno sastancima Grupe i učestvuju samo u delu sastanka koji se odnosi na slučaj zbog kog su pozvani i ako postoji potreba za tim. Stoga, mogli bismo ih nazvati povremenim članovima Grupe.

Zakon koristi termin „po potrebi”, pa se nameće pitanje kada bi tačno ti predstavnici trebalo da prisustvuju sastanku Grupe? Najčešće, to će biti na drugom ili čak i trećem redovnom sastanaku Grupe, kada se prijavljeni slučaj nasilja i/ili prijava za neko od krivičnih dela iz člana 4/1 Zakona razmatra kao „tekući” slučaj. To bi moglo biti, na primer, u slučajevima kada je neophodno precizirati izveštaj koji je stigao iz doma zdravlja ili izveštaj psihologa škole koju pohađa dete žrtva (bilo da je direktna ili indirektna žrtva), kao i u situacijama kada stalni članovi Grupe nađu da je potrebno u individualni plan zaštite i podrške žrtvi predvideti i uneti i konkretne mere iz nadležnosti zdravstvene, odnosno obrazovne ustanove ili predstavnika drugih institucija.

Takođe, vrlo često će nadležni centar za socijalni rad biti „posrednik” između predstavnika zdravstvenih i obrazovnih ustanova i ostalih stalnih članova Grupe. Upravo zbog ovog „dodatnog” zadatka, član Grupe koji istupa u ime nadležnog centra za socijalni rad obavestiće predsedavajućeg (zamenika javnog tužioca) o potvrdi prisustva predstavnika predškolske, školske ili zdravstvene ustanove, Nacionalne službe za zapošljavanje, te predstavnika drugog pravnog lica, koji se poziva u skladu s postignutim dogovorom na prethodnom sastanku Grupe i koji treba da učestvuje u radu Grupe u delu sastanka koji se odnosi na konkretan slučaj zbog kojeg je pozvan/a.

Centar za socijalni rad obaveštava i predsedavajućeg o tome da li žrtva može i želi da učestvuje u delu sastanka u kome se odlučuje o daljem sprovođenju individualnog plana zaštite i podrške žrtvi, koji se na nju odnosi.

Međutim, ukoliko je žrtva ukazala na to da joj određeno udruženje ili pojedinac pruža podršku (NVO), važno je da se u delu sastanka na kome se razmatra slučaj te žrtve pozove i ovo lice, odnosno predstavnik/ca NVO, koji/koja joj pruža podršku i to bilo onda kada žrtva učestvuje na sastanku Grupe (kada ovo lice ima ulogu „osobe od povrenja”), bilo onda kada žrtva ne želi da prisustvuje sastanku (kada ovo lice ima ulogu „posrednika” između Grupe i žrtve).

S druge strane, kada je to potrebno radi neodložne delotvorne zaštite ili podrške žrtvi, može se održavati i vanredni sastanak Grupe, koji može predložiti svako od stalnih članova Grupe, ali i predstavnika iz člana 25. stav 4. Zakona. U tom slučaju, sastanak se održava najkasnije u roku od dva radna dana i njemu, pored stalnih članova, prisustvuje i „povremeni” član koji je inicirao sazivanje vanrednog sastanka.

*Tekst je preuzet iz zbirke Predlog za unapređivanje rada grupe za koordinaciju i saradnju u skladu sa Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici