Ukoliko su hitne mere izrečene/produžene i u odnosu na decu koja idu u vrtić/školu, svakako bi o tome trebalo da budu obaveštene i ove ustanove. To je nužno, kako bi se, mere zaštite koje predviđa Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, ostvarile u punom obimu. Ovo obaveštenje školi/vrtiću, bi bez odlaganja trebalo, da dostavi nadležni centar za socijalni rad.

Ovakva „obaveza“ centra za socijalni rad proizilazi iz njegove uloge kao Organa starateljstva i centralne ustanove koja koordinira sa ostalim ustanovama (obrazovnim/zdravstvenim) kada su deca u pitanju. Tako prema čl. 17. stav 6. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici nadležni policijski službenik dostavlja naređenje, odmah posle njegovog uručenja, osnovnom javnom tužiocu na čijem području se nalazi prebivalište, odnosno boravište žrtve, centru za socijalni rad i grupi za koordinaciju i saradnju, a žrtva nasilja pismeno se obaveštava o vrsti hitne mere koja je izrečena. Kada primi ovakvo obaveštenje centar za socijalni rad je dužan da bez odlaganja obavesti o tome školu/vrtić koju pohađaju deca u odnosu na koju su izrečene hitne mere.

Analogno navedenom, kada nadležni policijski službenik primi rešenje sudije o produženju hitne mere, o tome bi bez odlaganja trebalo da obavesti nadležni centar za socijalni rad, a centar bi tada trebalo da obavesti vrtić/školu koju pohađaju deca u odnosu na to koje su mere produžene. S obzirom da Zakon o sprečavanju nasilja u porodici ne precizira ovakvu situaciju, to obaveštavanje ne bi trebalo shvatiti „formalno“ i nužno ga slati pismenim putem, već bi ovu „obavezu“ trebalo tumačiti u skladu sa ciljem Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, a to je zaštita i podrška žrtvama i sprečavanje nasilja u porodici kroz koordinisan, multisektorski pristup. Upravo ovako tumačeno, obaveštavanje se može izvršiti telefonom, mejlom, putem faksa, kako bi se postigla efikasnost i ostvarila suština – a to je blagovremena i potpuna zaštita žrtava, u ovom slučaju dece.

*preuzeto iz zbirke Zašto moramo zajedno protiv nasilja u porodici